Bračni parovi koji su stupili u brak pred Bogom često smatraju da je njihova veza snažnija i teže raskidiva. Ovo iskustvo blagoslova crkvenog braka duboko je dirnulo jednog čoveka, koji je, posetivši manastir Ostrog, krenuo putem pravoslavne duhovnosti.
Događaj koji mu se desio tokom prve posete Ostrogu ostao je urezan u njegovu memoriju i ostavio snažan utisak na njega i njegovu suprugu. Njihova poseta manastiru bila je popločana duhovnim iskustvom, a čovek je s poštovanjem pratio duhovna pravila i propise, uveren da ništa ne sme propustiti.
Prema dogovoru sa suprugom, organizovali su se da jednog jutra posete Ostrog. Međutim, kako su se približavali manastiru, svađa između žene i sina postajala je sve intenzivnija. Ulazak u gornji manastir i celivanje moštiju Svetog Vasilija bili su ispunjeni nesuglasicama među članovima porodice. Čovek se molio za zdravlje i tri puta se vraćao unutar manastira, iako nije bio svestan razloga za to.
Prilikom trećeg ulaska, primetio je grupu ljudi u molitvi, sklonio se i čekao kraj molitve. Nakon završetka, svi su otišli, a monah im je prišao postavivši mu neočekivano pitanje: “Da li ste venčani u crkvi?”Odgovor je ostavio glavnog junaka priče zbunjenim i bez reči. U tom trenutku shvatio je da se on i supruga nisu venčali u crkvi, iako su sada svi drugi aspekti njihovog života bili posvećeni veri.
Vraćajući se u Beograd, odmah se dogovorio sa ženom o venčanju u crkvi. Prvi dan po povratku zakazali su venčanje, s obzirom na to da je tada bio Petrovski post. Na dan venčanja, u prisustvu kumova, započeta je sveta tajna venčanja. Nakon tog duhovnog čina, naredni meseci su bili ispunjeni ljubavlju i blagoslovom, predstavljajući najlepši period u njihovom braku koji je sada bio obogaćen božanskim blagoslovom.
