U današnjem vremenu, koje se čini zasićenim materijalnim vrednostima, postoji priča o Hajrudinu Veletoviću iz Sarajeva koja vraća veru u iskrene emocije i pravu ljubav. Ova inspirativna priča o ljubavi traje već punih 13 godina i pokazuje da istinska ljubav zaista postoji. Veletović, bosanski domaćin, živeo je srećno sa svojom divnom suprugom Elmira. Naglašava da im ništa nije nedostajalo, zajedno su stvarali harmoniju u svom domu, živeći skromno i ne opterećujući se sitnicama. Njihovu ljubav su okrunila dva predivna dara – ćerka i sin, koji su im podarili petoro unučadi.
Njihov život se iz korena promenio 2011. godine na način koji nisu mogli ni da zamisle. To je bila godina kada je Elmiri položila vozački ispit i oduševljeno, kao svaki početnik, često vozila. Jednog dana, dok su se vozili, svratili su kod prijatelja na kafu. Neočekivano, Elmiri je postalo hladno, iako je bilo početak maja. Izlazak napolje na sunce nije pomogao – ona je izgubila svest i srušila se.
Hajrudin je odmah prepoznao ozbiljnost situacije, nešto je bilo drugačije. U brzini su je stavili u automobil i odvezli u Hitnu pomoć, a putem su svirali i upalili sva četiri migavca, pokušavajući da što pre stignu do bolnice. Njihov sin je kroz prozor molio ljude da se sklone, ali mnogi nisu obraćali pažnju.
U trenutku kada su je vozili, Elmiri se privremeno povratila i rekla Hajrudinu: “Nemoj brzo voziti, bolje mi je.” Te poslednje reči odjekuju u Hajrudinovoj glavi i danas.
Kada su lekari saopštili Hajrudinu šta se desilo, nije mogao da pojmi šta ga je snašlo, nadajući se da će sve biti u redu. Stigli su u bolnicu oko pet posle podneva, gde su lekari hitno odveli Elmire na preglede. Bilo je jasno da je reč o izlivu krvi u mozak zbog pucanja moždane aneurizme. Lekari su se borili za njen život, pozivajući čuvenog doktora više od deset puta. Operisana je, ali sedam dana je provela u veštačkoj komi.
Međutim, kada su je probudili iz kome, došlo je do komplikacija. Elmiri je postalo bolje, ali je doživela infarkt na mozgu na mestu gde je rađena operacija. Lekar je odmah intervenisao, ostavljajući joj lobanju otvorenu kako bi mozak imao prostora za oticanje. To je bio odlučujući trenutak koji je spasao Elmirin život. Dok je čekao ispred bolnice, život Hajrudina bio je ravan paklu. Lekari su mu savetovali da ode kući da se odmori, ali nije mogao, plašeći se da će mu žena otići ako nije tu.
U tom periodu, dok je sedeo ispred bolnice, molio je medicinske sestre da otvore prozor kako bi mogao da gleda Elmiru i da je ona oseti. Svoju suprugu je oslovljavao kao “Elkice moja”.
BONUS TEKST
U dubokoj šumi, skrivena od pogleda ljudi, živela je mala veverica po imenu Šumska. Njena krzna su bila mekana poput najfinije svile, a oči su joj sijale kao zvezde na vedrom noćnom nebu. Šumska je bila radoznala veverica, uvek spremna da istraži svaki kutak svoje šumske domovine.
- Jednog sunčanog jutra, dok je Šumska trčkarala kroz granje i lišće, primetila je nešto sjajno koje se presijavalo na obali obližnjeg potoka. Bez oklevanja, otrčala je do reke da istraži o čemu se radi. Kada je stigla do ivice vode, ugledala je sjajnu perlu koja je blistala na dnu potoka. Oduševljeno je zaronila i uzela je u svoje male šape.
Kada je izronila, držeći perlut, Šumska je osetila kako joj srce brže kuca od uzbuđenja. Ovo je bila najlepša stvar koju je ikada videla! Odlučila je da je ponese sa sobom u svoju brlog, gde će je čuvati kao najdragocenije blago.
- Ali put do njenog brloga nije bio lak. Morala je da se provuče kroz gustu šumu, da se popne na visoko drvo i da preskoči nekoliko reka. Ipak, Šumska nije odustajala. Nosila je svoju malu perlut sa pažnjom i odlučnošću, ne obazirući se na prepreke koje su joj stajale na putu.
- Konačno, kada je stigla do svog brloga, Šumska je s ponosom postavila perlut na posebno mesto. Gledala ju je sa divljenjem, osećajući se srećnom što je pronašla nešto tako lepo i dragoceno.
Od tog dana, perlut je bio Šumskino najveće blago. Svako veče, pre nego što bi zaspala, posmatrala bi je sa osmehom na licu, osećajući se zahvalnom što je imala priliku da je pronađe. I dok je bila okružena lepotom prirode, Šumska je znala da je prava vrednost bila u tome što je bila hrabra i uporna dok je tragala za svojim snom.
