Željko Šašić, pevač prepoznatljiv po emotivnim baladama, stekao je ogromnu popularnost devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji, kada su njegove pesme poput „Gori more, tope se planine“ i „A tebe nema“ bile hitovi na radiju, u kafanama i na koncertima. Rođen je 1969. godine u Beogradu, gde je sa sestrom odrastao u Zemunu.

Sklonost prema muzici pokazivao je još u mladosti i već u srednjoj školi formirao je bend. Tokom vojnog roka u Senti svirao je u vojnom orkestru i nastupao u emisiji „Dozvolite da se obratimo“ na Jugoslovenskoj radio-televiziji, čime je stekao prve obožavaoce.

Šašić je poznat i po burnoj ljubavnoj prošlosti. Prva supruga, Sonja, danas modna dizajnerka, udala se za njega čim je postala punoletna, ali njihov brak nije trajao dugo. Ubrzo nakon razvoda, Sonja je započela vezu sa Acom Lukasom, nekadašnjim prijateljem Šašića, što je izazvalo šok i neprijatnost kod pevača.

Šašić je otvoreno govorio o tome koliko ga je povredilo kada je Lukas, uz koga je odrastao i kojem je pomogao u karijeri, započeo vezu sa njegovom bivšom suprugom. Taj period njihovog sukoba bio je praćen napetostima, ali Šašić je s vremenom uspeo da poboljša odnos sa ćerkom Sofijom, što je njemu i te kako značilo.

  • Nakon razvoda od Sonje, Šašić je započeo romansu sa Katarinom Lazić, mlađom od njega 17 godina, što je postalo poznato javnosti zbog njenog bavljenja manekenstvom i uloge Plejboj zečice. Njihova veza je izgledala idilično, ali su se kasnije pojavili problemi. Katarina je tvrdila da je odnos sa Šašićem postao toksičan i pun svađa, te da su nesuglasice počele kada su razlike u godinama počele da postaju očigledne. Žalila se na njegov način života, pun društvenih okupljanja i noćnih zabava, što joj je donosilo stres. Šašić je, prema njenim rečima, postajao sve hladniji, a konačan raskid bio je popraćen teškim rečima s obe strane.

Katarina je opisivala njihove sukobe i neslaganja kao rezultat Šašićeve dominantnosti i nedostatka razumevanja za njen posao i životne ambicije, tvrdeći da ju je izolovao od karijere i uloge u društvu. U periodima njegove depresije, kako navodi, trudila se da ga podrži, čak ga je pratila na nastupima kako bi mu pomogla, ali osećala je da njeni napori prolaze nezapaženo. Ispričala je da se sve više osećala kao „rob“ u toj vezi, navodeći da je trpela poniženja i zanemarivanje.

Šašić se, s druge strane, našao zatečen njenim tvrdnjama, izjavivši da je to za njega „šuplja priča“ i da nije razumeo njene izjave o tretmanu u vezi. Na sve to, dodao je i kroz osmeh rekao da je sve to „potpuno nejasno“, uz komentar da je Katarina „bila dobra duša“ i da ne zna zašto sada iznosi te tvrdnje.

Iako je Željko Šašić danas manje prisutan u medijima, njegove pesme i dalje su popularne. Njegova muzička karijera i uspeh tokom devedesetih godina ostavili su dubok trag na sceni, a njegova turbulentna ljubavna prošlost često se prepliće sa njegovom umetničkom slikom u očima publike. Šašić je ostao figura vezana za nostalgične uspomene mnogih obožavalaca, a njegova lična priča, ispunjena usponima i padovima, doprinosi složenosti njegovog karaktera, kako kao umetnika, tako i kao čoveka.