Priča o Lendertu Hazenbošu je ne samo zanimljiva, već i duboko potresna. Smestili su ga na Ostrvo Uzlazka u južnom Atlantiku davne 1725. godine kao kaznu za optužbe za sodomiju. U svom dnevniku Hazenboš je zabeležio da je njegov život na ostrvu započeo u primitivnim uslovima – živeo je u šatoru i oslanjao se na semenke kao hranu, dok je mesečno snabdevanje vodom bilo oskudno.
- Na početku je imao nekoliko osnovnih stvari poput knjiga, pribora za pisanje i dodatne odeće. Međutim, situacija se dramatično promenila kada mu je nestalo vode, a izvor nije mogao da pronađe. Primoran da preživi, Hazenboš se suočio sa surovom stvarnošću – pio je krv kornjače i svoju mokraću.
Njegov dnevnik, kasnije objavljen kao “Kazna za sodomiju: Istinita priča o Lendertu Hazenbošu”, čuva se u Britanskoj biblioteci i predstavlja retko svedočanstvo o životu i patnjama gej muškarca u vreme kada su takvi odnosi bili smrtno kažnjivi.
Hazenboš je proveo prvi mesec tražeći vodu i nadao se spasu, ali su njegova usamljenost i očajnost rasli iz dana u dan. Pokušao je čak i da drži pticu kao ljubimca, ali je ona umrla.
- U junu 1725, počeo je da doživljava halucinacije i duboku religioznu krizu. Molio se za oproštaj za svoje grehe i suočavao se sa “đavolskim duhovima” koji su mu donosili dodatnu patnju.
Kada su ga konačno pronašli, bilo je prekasno – Hazenboš je preminuo posle šest meseci boravka na ostrvu. Njegov napušteni šator i dnevnik pronašli su britanski mornari, čime je zabeležena njegova tragična sudbina. Još je tragičnije što su na ostrvu postojala dva izvora pitke vode, od kojih je jedan mogao spasiti celu posadu HMS Roebucka dva meseca ranije.
BONUS TEKST
Preživljavanje je osnovna ljudska potreba i veština koja se odnosi na sposobnost pojedinca da se prilagodi različitim uslovima i izazovima kako bi preživeo. Ova veština obuhvata širok spektar znanja, veština i strategija koje omogućavaju pojedincu da se snalazi u različitim okolnostima, uključujući ekstremne uslove, prirodne katastrofe ili vanredne situacije.
Ključne komponente preživljavanja uključuju:
- Znanje o okolini: Razumevanje prirodnih resursa, klime, reljefa i životinjskog sveta u određenom području omogućava pojedincu da prepozna potencijalne izvore hrane, vode i skloništa.
- Veštine preživljavanja: Ovo uključuje veštine poput pravljenja vatre, izgradnje skloništa, orijentacije, prve pomoći, ribolova, lovstva, sakupljanja jestivih biljaka i slično. Poznavanje ovih veština omogućava pojedincu da se samostalno snalazi i opstaje u prirodi.
- Planiranje i priprema: Planiranje i priprema su ključni za uspešno preživljavanje. To uključuje pripremu odgovarajuće opreme, hrane, vode i medicinskih potrepština, kao i izradu planova za različite scenarije.
- Mentalna i emocionalna otpornost: Psihološka pripremljenost igra važnu ulogu u preživljavanju. Održavanje pozitivnog stava, motivacije i smirenosti u stresnim situacijama može poboljšati šanse za preživljavanje.
- Timski rad: U nekim situacijama, preživljavanje može zavisiti od saradnje i timskog rada sa drugim ljudima. Deljenje resursa, znanja i veština može povećati šanse za opstanak cele grupe.
- Adaptacija: Fleksibilnost i sposobnost brze adaptacije na promenljive okolnosti ključni su za uspešno preživljavanje. Pojedinac mora biti spreman da prilagodi svoje planove i strategije u skladu sa novim situacijama i izazovima koji se pojave.
Preživljavanje može biti izazovno i zahtevno, ali sa odgovarajućim znanjem, veštinama i mentalnom pripremom, ljudi mogu prevazići i najteže situacije. Važno je da se ljudi educiraju o preživljavanju i redovno vežbaju svoje veštine kako bi bili spremni za bilo koju nepredviđenu situaciju.
