Džono Lankaster je proveo samo 36 sati na ovom svetu, nakon čega su njegovi roditelji odlučili da ga napuste zbog njegovog izgleda koji su smatrali “neprihvatljivo ružnim .Kada je Džonatanova majka bila trudna, nikada nije pomislila da će roditi dete koje će se znatno razlikovati od ostalih. Na samom porođaju, samo je jednom pogledala bebu pre nego što je u suzama napustila porodilište, ostavljajući iza sebe dete rođeno sa Tričer Kolins sindromom. Ova retka bolest se pojavljuje jednom u pedeset hiljada novorođenčadi, karakteriše se deformitetom hrskavice i mišića lica, kao i nedostatkom nekih manjih kostiju lica.
Džonatan, poznat kao Džono, je svoje detinjstvo proveo u hraniteljskim porodicama i sirotištu. Nakon nekoliko godina, jedna žena je odlučila da ga usvoji. Međutim, ni to nije bilo dovoljno da Džono prihvati sebe i svoj izgled. Džonatan je patio zbog svoje bolesti tokom detinjstva: bio je maltretiran od strane vršnjaka i često je patio od depresije. Tek sa 19 godina, uspeo je da pronađe snagu da zavoli sebe zahvaljujući ljubavi i podršci porodice i prijatelja. “Moja majka je neverovatno nadljudsko biće s najvećim srcem i uvek je tu za mene. Imam divne prijatelje i veliku podršku. Nikada nisu prestali da me vole i pružaju mi podršku.
Većini dece koja pate od Tričer Kolins sindroma, potrebno je preko 70 operacija kako bi imalo nešto sličnije normalnom životu. Džonatan sebe smatra pravom srećnicom. On je više puta izjavio medijima da ne podleže operacijama kako bi promenio svoj izgled. Danas, Džono je odrastao, zreo čovek koji pokušava da vodi normalan život. Nikada nije osetio potrebu da traži svoje biološke roditelje, smatrajući da ih njegov život ne zanima.
Ovaj izuzetan čovek je stvorio život koji mnogi mogu samo da požele: okružen je velikim brojem prijatelja koji tvrde da je uvek tu da pomogne u teškim vremenima. Džono je pronašao srodnu dušu u svojoj najboljoj prijateljici, sa kojom je venčan i koja mu je rodila dvoje dece: sina i ćerku. Iako je sin potpuno zdrav, drugo dete je rođeno sa istom bolešću kao i Džono. Ipak, roditelji su uvereni da će imati srećan i ispunjen život jer će uvek biti uz njih.
Godine 2017., Džonatan je, zajedno sa dvojicom svojih najboljih prijatelja, osnovao dobrotvornu organizaciju “Love Me Love My Face”, koja pruža podršku osobama koje žive sa facijalnim razlikama širom sveta, kao i pomoć u medicinskim potrebama i operacijama. Danas je Džono veoma srećna i zadovoljna osoba. Trebalo mi je 23 godine da prihvatim ko sam, ali se u poslednjih pet godina mnogo toga promenilo. Nadam se da sam, uz svu medijsku pažnju i putovanja, barem malo pomogao deci kojoj je potrebna pažnja.

BONUS TEKST

Zova, poznata i kao bazga (latinski naziv: Sambucus nigra), je visoka grmolika biljka koja potiče iz Severne Amerike, ali se već dugo vremena širi širom Evrope i lako je dostupna u okolini naseljenih područja. Karakteriše je stablo svetlo smeđe do sivo bele boje, prekriveno tamno zelenim lišćem. Cvetovi zove su belo-krem boje, veoma prijatnog mirisa, i razvijaju se u tamno ljubičaste bobice. Zova se tradicionalno koristi u narodnoj medicini zbog svojih lekovitih svojstava. Evo nekoliko primena i koristi zove:

  1. Jačanje imuniteta: Zova se koristi za jačanje imunološkog sistema, čime pomaže organizmu da se odbrani od bolesti, posebno prehlade i gripa.
  2. Lečenje respiratornih infekcija: Sok od zove je bio popularan tokom epidemije gripa u Panami 1995. godine. Pomaže u suzbijanju kašlja i olakšava simptome prehlade i gripa.
  3. Za zdravlje srca: Zova može poboljšati zdravlje srca smanjenjem nivoa holesterola i poboljšanjem cirkulacije.
  4. Antioksidativna svojstva: Zova sadrži flavonoide i antocijane, koji su snažni antioksidansi. Oni pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja i smanjuju upalne procese u organizmu.
  5. Laksativno i diuretičko dejstvo: Zova ima blago laksativno i diuretičko dejstvo, što može pomoći u regulaciji varenja i izbacivanju viška tečnosti iz organizma.
  6. Poboljšanje vida: Zbog prisustva vitamina A, zova može doprineti poboljšanju vida.
  7. Prevencija kardiovaskularnih bolesti: Studije su pokazale da antocijanini prisutni u zovi imaju antioksidativna svojstva koja mogu pomoći u sprečavanju bolesti srca i krvnih sudova, poput ateroskleroze.
  8. Podrška u lečenju raka i AIDS-a: Istraživanja su sugerisala da zova može imati koristi u podršci imunološkom sistemu i lečenju određenih bolesti poput raka i AIDS-a.

Listovi i cvetovi zove se koriste za pripremu čaja koji se tradicionalno koristi za čišćenje krvi, lečenje respiratornih oboljenja, reumatizma, dijabetesa, i drugih stanja. Bobice zove se koriste za pravljenje soka, kompota ili džema, koji se preporučuje za lečenje neuralgije živca trigeminusa, nesanice i stomačnih grčeva.Važno je napomenuti da se cvetovi beru u periodu od maja do jula, dok su još uvek sveži, dok se bobice beru kasnije kada dostignu modro ljubičastu boju.