Virdžinija Deluka, psihoterapeut iz Bostona, podelila je svoje duboko lično iskustvo s čitaocima Hafington Posta. Započela je priču o svom neobičnom putovanju ljubavi i starenja, zaljubljujući se ponovo u 47. godini i stupajući u drugi brak sa 52. Ovo iskustvo opisuje kao čudo, ali i zastrašujuće, naglašavajući da je zaljubljivanje uvek kombinacija fenomenalnog i zastrašujućeg.
Njena intimnost sa suprugom ogledala se u sitnim, ljubaznim gestovima, poput stavljanja čaše vode na noćni sto i dosipanja kafe svakog jutra. Verovala je da će zajedno ostariti, uživati u ljubavi i putovanjima, a možda i umreti zajedno u dalekoj budućnosti. Međutim, neočekivano, njen suprug je u 60. godini izrazio želju za detetom s mlađom ženom, što je Virdžiniju izbacilo iz ravnoteže.
Ova životna promena navela ju je da razmišlja o starenju, smrti i razvodima u kasnijim godinama. Njena borba sa sopstvenim osećanjima o neželjenosti i nebitnosti u toj fazi života postala je izazovna. Dok je ona razmišljala o smrti i panici od nepoznatog u domovima za stare, njen suprug je odbijao razgovarati o tim temama, smatrajući ih ličnom uvredom.
Virdžinija naglašava da ne postoji ispravan način starenja, a svako se nosi s tim procesom na svoj način. I sama je pokušavala održati mladalački izgled kroz razne kreme, vežbe i članke o modi. Saznanje da njen suprug želi dete s drugom ženom došlo je kao šok. Unatoč svemu, ona je počela razmišljati o starenju kao avanturi, novom putovanju, i otvorili su joj se potpuno novi putevi.
Iako su njeni planovi o starosti srušeni, odlučila je da se suoči s novim fazama života s hrabrošću i neustrašivošću. Uživa u životu samostalno, a smeh s unukom postao je simbol njene odlučnosti da ustane čak i kada se suoči s teškoćama. Njeno iskustvo podseća nas da život često ide suprotno od planova, ali da možemo izabrati kako ćemo se nositi s tim, birajući živeti sa smehom i hrabrošću, ne obazirući se na tuđa očekivanja.
