Iako su savremena vremena uticala na to da neki običaji padnu u zaborav, mnogi se i dalje prenose s kolena na koleno. Među njima posebno se ističu oni koji su povezani s glavnim životnim trenucima, od samog rođenja, preko krštenja, pa sve do poslednjeg ispraćaja na večni počinak.
Ali kraj životnog kruga ne znači prestanak prisustva naših voljenih u našim mislima i sećanjima. Odlaskom na groblje, ponovno im odajemo počast. Običaji nakon sahrane imaju značajan uticaj u našoj kulturi.
Kada posetiti groblje, a kada ne?
Hrišćanstvo naglašava da je dužnost čuvati uspomenu na pretke. To možemo najbolje učiniti kroz molitvu, sećanja na dane provedene s njima i posetu njihovom grobu. Dakle, možemo odlaziti na groblje u bilo koje vreme, kad god poželimo, čak i kada u crkvi nema posebnih molitava za pokojne.
- Ipak, postoji nesigurnost oko toga kada se ne ide na groblje, a to obično prouzrokuju verski praznici. Mnogi veruju da se za Božić i Uskrs ne posećuju preminuli, što je pogrešno. Drugi dan Uskrsa posvećen je preminulima, kada se tradicionalno odlazi na groblje. Za Pobusni ponedeljak, takođe, treba otići na groblje, gde se obično posipaju grobovi zelenom travom. Ova praksa se u nekim delovima Srbije naziva i zadušnice. Na Božić se takođe posećuju preminuli, a na Badnje veče, jelo je nekada smatrano pripremljenim za mrtve.
Šta kažu narodna verovanja o sahranama?
Verovanja vezana za kult mrtvih obavijena su misterijom. Jedno od tih verovanja je da noću nije preporučljivo ići na groblje. Smatra se da su noćne posete groblju veoma opasne, jer se veruje da su groblja gradovi mrtvih, gde borave duše preminulih.
Zbog prisustva kako dobrih, tako i zlih duhova, noćna poseta groblju može poremetiti mir duša. To može rezultirati bolestima, nesrećama, materijalnim i drugim problemima u porodici.
BONUS TEKST
Lekovita biljka Aloe vera potiče iz područja Severne Afrike i svojim izgledom podseća na kaktus, obilujući vodom u svojoj strukturi. Ova biljka je bogata vitaminima i mineralima, posebno vitaminom C, E i cinkom. Njena antibakterijska svojstva čine je izuzetno efikasnom u prevenciji različitih infekcija.
Aloe vera je stekla reputaciju “eliksira mladosti” u Rusiji, dok su je stari Egipćani nazivali “biljkom besmrtnosti”, a u mnogim delovima sveta je poznata i kao “kraljica lekovitih biljaka”. U kineskoj tradicionalnoj medicini takođe se cenila zbog svojih izuzetnih lekovitih svojstava. Ova biljka se široko smatra najkorisnijom biljkom na planeti, poznatom po svojem pozitivnom uticaju na zdravlje i širokoj upotrebi u kozmetičkoj industriji. Iako su sprovedena brojna naučna istraživanja, još uvek nije potpuno razjašnjena čudesa koja krije ova biljka i na koji način pomaže u lečenju teških bolesti poput raka i HIV-a. Postoji i verovanje da je Aloe vera bila deo Kleopatrine tajne nege kože.
U Americi je Aloe vera počela masovno da se koristi, prvo kao laksativ, a kasnije su otkrivena i njena lekovita svojstva u lečenju opekotina, posekotina, uboda insekata, posledica zračenja, kao i u nezi kože lica i tela i rešavanju dermatoloških problema.
Lekovita svojstva Aloe vere poznata su još od davnina. Zahvaljujući svojoj sposobnosti ublažavanja bola i regeneracije kože, Aloe vera je masovno korišćena u lečenju žrtava nuklearnih eksplozija u Hirošimi i Nagasakiju.
Danas se Aloe vera primenjuje u lečenju različitih bolesti, od alergija i kožnih infekcija, pa sve do ozbiljnih stanja kao što su astma, bronhitis, dijabetes, rak (posebno kožni), HIV i drugi. Pomaže u lečenju anemije, hepatitisa, visokog holesterola, nesanice, depresije, kao i u ublažavanju posledica hemoterapije i radioterapije.
Ova izuzetno lekovita biljka postala je nezamenljiv sastojak u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, posebno u proizvodnji krema za lice i losiona za telo. Aloe vera krema je efikasna u lečenju akni, dok se zbog svojih osobina često koristi u dezodoransima. Aloe vera losioni i gelovi se koriste kao zaštita od sunca i lek za opekotine izazvane prekomernim izlaganjem suncu. Razne kreme na bazi Aloe vere hidriraju kožu i čine je mekom.
Važno je napomenuti da je Aloe vera i izuzetno hranljiva, te se u kombinaciji sa raznim voćem koristi kao prirodni napitak bogat mineralima i vitaminima.
Danas se najviše koristi Aloe vera gel, koji se dobija iz unutrašnjosti lista biljke i sadrži čak 250 lekovitih sastojaka. Može se koristiti oralno ili spolja, pomažući u lečenju metaboličkih poremećaja, upala, virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija, jačanju imuniteta, kao i u regulaciji rada unutrašnjih organa poput jetre, srca, bubrega i žuči. Aloe vera gel takođe stimuliše nervni sistem, pomaže kod odvikavanja od alkohola i pušenja, i koristan je za lečenje različitih kožnih oboljenja, bolova u zglobovima, konjunktivitisa, mrena, higijene usta i zuba, akni, peruti i mnogih drugih problema.
User
Iako je savremeno doba uticalo da pojedini običaji padnu u zaborav, mnogi se i dalje prenose sa kolena na koleno. Među njima se posebno izdvaju oni koji su vezani za glavna životna razdoblja – počev od samog rođenja, preko krštenja, pa do poslednjeg ispraćaja na večni počinak.
Međutim, završetak životnog kruga nikako ne označava kraj i odlazak u zaborav. Naši voljeni i dalje žive u našim mislima i dragim uspomenama. Dok odlaskom na grob iznova im odajemo počast. Možemo slobodno da kažemo da običaji nakon sahrane, takođe, imaju veliki značaj kod nas.
Kada se ide na groblje, a kada ne?
Hrišćanstvo ističe da je dužnost svakog od nas da čuva uspomenu na pretke. A to ćemo najbolje učiniti kroz molitvene razgovore sa njima, sećanja na divne dane provedene zajedno i, naravno, posetom njihove večne kuće. Znači, u svakom trenutku, kad god poželite, možete otići na groblje. Čak i kada se u crkvi ne vrše pomeni za upokojene.
Ipak, najveće nedoumice vezane za pitanje: “kada se ne ide na groblje” stvaraju veliki verski praznici. Mnogi ljudi smatraju da se za Božić i Uskrs ne posećuju preminuli. Što je pogrešno mišljenje.
Naime, dan kada je Isus Hrist pobedio smrt i na taj način svim ljudima podario večni život slavi se nekoliko dana. Upravo je drugi dan po uskrsnuću posvećen preminulima. Prema običajima, za Pobusni ponedeljak treba “pobusati” grobove najmilijih busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima Srbije on se obeležava kao zadušnice. Na groblje se iznose farbana jaja i pale sveće.I za najradosniji hrišćanski praznik, Božić, posećuju se preminuli. Odnosno, na prvi dan Božića deli se jelo za pokoj duše umrlih i odlazi na groblje. Dok se u davna vremena verovalo da je večera pripremljena za Badnje veče namenjena mrtvima, pa su se oni na nju i pozivali.
Šta kažu narodna verovanja za sahrane?
Kult mrtvih prožet je mističnim verovanjima. Jedno od njih jeste da noću ne treba ići na groblje. Zapravo, naglašava se da su ove posete veoma opasne. Razlog za to leži u objašnjenju da je groblje grad mrtvih, gde borave njihove duše.
S obzirom da pored dobrih, postoje i zli dusi, posetom u noćne sate možete ih uznemiriti. Što za posledicu ima dolazak bolesti, nesreća, materijalnih i drugih problema u vašu porodicu.
