Baka Fatima iz jednog idiličnog bosanskog sela deli s priču koja na prvi pogled može delovati neobično – priču o svom ocu, koji je živeo sa tri supruge.Kada čujemo ovako nešto, obično nas to iznenadi i zbuni, ali za Fatimu, takav način života bio je sasvim normalan deo svakodnevice. Iako ne može tačno da odredi svoje godine, smatra se da ima oko 90, jer su joj godine umanjivane kako bi ostala kod kuće i pomagala na imanju.
Ipak, tačan broj godina postao je gotovo nevažan detalj u njenom životu. Sećanja na život u njenom domu su joj živopisna i jasna, a ideja da njen otac deli svoj život sa tri žene, koje su istovremeno rađale decu, nije bila ništa neobično u to vreme u njenom selu.
“Možda se čini čudnim, ali za nas to nije bilo ništa neobično”, kaže Fatima sa setom u glasu. “Moj otac je živeo sa tri žene, a sve tri su bile deo istog domaćinstva, podizale su decu zajedno, kao jedna velika porodica.” Ona je najstarija ćerka svoje majke, a računajući i nju, bilo ih je 18 pod istim krovom.
Međutim, ističe da nije u potpunosti upućena u sudbinu svoje braće i polubraće. “Neki su od njih još živi, dok su drugi tragično nastradali. Naša deca, pak, nikada se nisu pravilno upoznala; svi su se rasuli, tako da je retko ko u stanju da prepozna svoje rođake.” Njihov život oslanjao se na poljoprivredu i stočarstvo.
“Naš dom je oduvek bio oaza sloge. Iako je moj otac živeo sa tri supruge, neobično je kako su one uspevale da se bolje slažu međusobno nego što to često biva sa savremenim jetrvama.” Kada je otac odlučio da dovede treću suprugu, najmlađu i najsuptilniju, uspeo je da je osvoji na neobičan način.
“Često je prolazio pored njene kuće i bio fasciniran njenom lepotom. Jednog dana, izvadio je novčanicu, prislonio je na njeno čelo i rekao: ‘Ti ćeš biti moja žena’.” Bilo je deset sestara i osam braće, svi od tri različite majke. Fatima otkriva da su njihove veze bile tako čvrste, gotovo kao da su krvne sestre.
U doba kada su tri izuzetne žene – Hurija, Kada i Muška – delile zajedničkog muškarca i živele u slozi i ljubavi, ova priča zvuči gotovo nestvarno u današnjem vremenu. Međutim, Fatima je tu da potvrdi verodostojnost ovih neobičnih događaja. Najteži period za njih bio je nakon Drugog svetskog rata, kada su se suočili sa nestašicom hrane. Fatima se seća kako su se preživljavali jedući samo žitarice.
Dok je prva od tri žene, Kada, odbijala da kuva, tu ulogu preuzimala je srednja sestra Hurija. Fatima kaže da, iako ima lepe uspomene iz svog detinjstva, ne bi pristala na ono što je njena majka prihvatila.
BONUS TEKST
Svakom ljudskom biću su neophodni proteini, što važi i za vegetarijance. Prema nekim studijama, preporučena dnevna doza proteina iznosi 1 gram po kilogramu telesne težine.
Poznato je da se proteini, ili belančevine, pretežno nalaze u mesu, mleku i drugim proizvodima životinjskog porekla. Međutim, proteina ima i u određenim namirnicama biljnog porekla. To je veoma važna i neophodna hrana za vegetarijance. U nastavku teksta se nalazi spisak vegetarijanskih izvora proteina.
- Soja – Ova biljka je veoma bogat izvor proteina, pa je zato dragocena u ishrani vegetarijanaca. Jedna šoljica soje sadrži čak 28 grama proteina, što je isto kao i 100 grama odreska.
- Tofu – Sir od soje poznat pod nazivom tofu, je takođe dobra zamena za meso. Može se koristiti na razne načine, a 100 grama tofu sira sadrži oko 8 grama belančevina. Osim toga, tofu sadrži visok nivo gvožđa i magnezijuma.
- Mahunarke – Grasak, sočivo, pasulj, kikiriki i druge mahunarke u sebi sadrže zavidnu količinu proteina u poređenju sa mnogim drugim biljkama. Konzervirane mahunarke imaju nešto niži sadržaj proteina od svežih.
- Kikiriki puter – Puter od kikirikija je još jedan odličan vegetarijanski izvor proteina jer se u samo jednoj kašičici ovog ukusnog namaza krije čak 4 grama proteina. Dakle, veoma korisna namirnica za vegetarijance.
- Bademi – Jedan badem sadrži oko 0,25 grama belančevina. Dakle, 10 badema velikodušno pruža oko 2,5 grama proteina. U nedostatku badema mogu poslužiti i drugi orašasti plodovi.
- Avokado – Prosečan avokado u sebi nosi oko 3 grama proteina. Ovo voće se savršeno i lako uklapa u mnoga vegetarijanska jela jer se može upotrebljavati i na način na koji se koristi povrće.
- Klice – Pšenične klice i klice graška su takođe izvrstan izvor proteina, a ujedno su bogate i mnogim drugim hranljivim materijama.
- Suvi kvasac – Od svih materija koje se mogu naći u suvom kvascu, oko 55% su kvalitetni proteini.
- Zeleno povrće – Ono ne sadrži tako veliku količinu proteina kao prethodno nabrojane namirnice, ali ih ne treba zanemarivati jer su ipak određeni vegetarijanski izvor proteina. Na primer: jedna šoljica kupusa, spanaća, brokolija i sličnog lisnatog povrća sadrži oko 5 grama proteina.
- Integralne žitarice – Za vegetarijance se preporučuju obroci koji sadrže kombinaciju zelenog povrća i integralnih žitarica jer se i u njima nalazi određena količina vrednih proteina. Na taj način obezbediće se unos potrebnih esencijalnih aminokiselina u jednom obroku.
