Dragomir Drulović, nekadašnji direktor u lancu prodavnica u Srbiji, imao je čvrsto ukorenjen život i karijeru koja je trajala punih četvrt veka. Međutim, osećajnost, koja bi trebalo da bude vrlina svakog čoveka, odvela ga je do ivice egzistencije. Kada ga ljudi sretnu na ulici, ne mogu ni da naslute šta se sve krije u njegovoj duši, a još manje mogu da zamisle kako je nekada izgledao njegov svakodnevni život. Iza svakog beskućnika stoji priča koja često nije tako prijatna…
“Retko ko me pita kako se osećam, osim vas. Što se tiče situacije, sreća je što je lepo vreme, pa se nekako može izdržati. Ali kada počne da duva vetar oko 3 ujutru, situacija postaje još teža”, počeo je svoju priču Dragomir u dokumentarnom serijalu Crvenog krsta “Priče bez krova”. Spas je pronašao u privremenom centru za beskućnike u Lominoj ulici.
“Momak tamo dole u Lominoj je zaista izuzetan. Stvarno me poštuje. Svaki put kada sam došao da se okupam, presvučem, nikada nisam imao nikakvih problema. Svi drugi moraju da čekaju, ali ja imam malo autoriteta. Svi su divni. I dalje mi pružaju poštovanje, bez obzira na to što sam beskućnik. Kada neko pokaže pristojnost, meni nije teško da razgovaram s njima. Oči su ogledalo duše”, dodaje.
Dragomir je nekada vodio potpuno drugačiji život. Završio je Ekonomski fakultet i radio je u struci 25 godina. Bio je na rukovodećim pozicijama u beogradskom Centropromu. Uživao je veliko poštovanje u poslovnom svetu, pokazujući izuzetno razumevanje za biznis i predano obavljajući svoje dužnosti.
“Držao sam sve konce u svojim rukama, od Delhija do samog vrha. Ali kada izgubite sve, više vas niko ne primećuje. Kao da ne postojite”, ističe. Najstrašnije mesto gde je Dragomir morao da provede noć bilo je ispod mosta.
“To je bilo ispod mosta, dok se nisam adaptirao. Kada sam se malo privikao, situacija je postala drugačija. Retko se žalim, samo mogu da kažem hvala Crvenom krstu što mi pomaže, i to je sve. Da, jesam na dnu, na marginama, ali to ne znači da treba da sputavam druge. Glad i hladnoća su strašni, a kada ne sakupim dovoljno sekundarnih sirovina i nemam ni 200 dinara za hranu, onda… ništa. Ne znam šta bih rekao, a da ne zaplačem”, dodaje Dragomir.
Beskućništvo
Beskućništvo je tema koja se često izlaže moralističkim osudama društva, uz neizbežno etiketiranje beskućnika kao lenjih članova društva ili čak besposličara.
“Uzroci beskućništva obično su povezani sa četiri osnovna faktora: siromaštvom, nedostatkom podrške nakon izlaska iz ustanova ili institucija gde su bili smešteni zbog lečenja ili zatvorskih kazni, kao i problemi u porodici koji često uključuju porodično nasilje. Često je uzrok i konzumiranje alkohola i droga, kao i mentalni poremećaji”, objašnjava Nikola Prica, sekretar Crvenog krsta Beograda.
Crveni krst Beograd pruža podršku beskućnicima kroz Dnevni privremeni prihvatni centar za lica koja žive bez krova nad glavom. Ovaj centar, otvoren u saradnji sa Sekretarijatom za socijalnu zaštitu Beograda, pruža im osnovne usluge kao što su sklonište, hrana i topli napici. U toku večeri, beskućnicima je na raspolaganju i Privremeno prenoćište na Autokomandi, gde mogu dobiti potrebnu pomoć za ličnu higijenu i zamenu garderobe.
