Životna saga Gorana Filića, koja je započela sa učešćem u pevačkom takmičenju “Nikad nije kasno”, otkriva duboke i dirljive detalje koji ostavljaju snažan emotivni utisak. Naizgled bezizlazna situacija nastala je kada je njegovo srce oslabilo i počelo da funkcioniše sa svega 13 odsto kapaciteta, što je urgentno zahtevalo transplantaciju. Tada je otpočelo neizvesno čekanje, koje je konačno prekinula jedna tragična sudbina. Porodica koja je izgubila sina, odlučila je da njegovi organi budu donirani, a Goranu je pripalo njegovo srce.
- Dijagnoza je bila jasna, nužna je transplantacija. Dana sam provodio u bolnicama sve dok mi doktorka Dragana Košović sa Instituta Dedinje nije rekla: “Filiću, idi kući. Možda te pozovemo već sutra, a možda te nikada ne pozovemo”. Ja sam se nasmejao, a ona mi je rekla da sam ili veoma hrabar ili lud. Svestan sam da sam bio tek 54. na listi čekanja, dok se obavljala jedna ili dve transplantacije, ali sam shvatio da o tome odlučuje više faktora. Ipak, sudbina je nešto što prevazilazi naše planove, i s obzirom na moju retku krvnu grupu AB pozitivnu, možda nisam imao konkurenciju. Tako sam sa 54. mesta dospio na prvo. – deli svoju priču Goran u emisiji Jutro.
– Moje zdravstveno stanje je bilo kritično, iz mog tela su izvukli čak 60 litara vode… Srećom, operacija je prošla uspešno. Gledao sam snimak mog srca u posudi kada su ga izvadili, video sam poslednje dva otkucaja svog bivšeg srca. Zabolo je samo jednom, a drugi put je utihnulo – prisjeća se Goran Filić. Kada je srce mladića koji je tragično nastradao počelo da kuca u njegovom grudima, Goran je osetio potrebu da svoje duboke emocije pretoči u stihove – napisao je pesmu koju je posvetio svom nebeskom spasitelju.
- Pognutih kolena sam smislio pesmu “Anđeo na zemlji”. Ona je posvećena preminulom mladiću od 32 godine. Poslao sam je jednom prijatelju, koji sarađuje sa mnom. Snimio sam pesmu, a zajedno sa svojim sinovima napravio i spot. Ta pesma služi kao sredstvo podizanja svesti o doniranju organa u Srbiji – poverava se Goran s rastućom tugom.
Ovo je teško za mene i danas. Sanjao sam da upoznam humane ljude koji su mi dali novo srce. Pojavio sam se u emisiji “Nikad nije kasno” sa jednim ciljem – da pronađem osobe koje su mi darovale život. Studio je bio ispunjen suzama.
Tog trenutka majka je primila poziv. Preko telefona je obavestila ćerku da potraži video na Jutjubu. Kada sam primio poruku od njene sestre, kada sam preživeo taj trenutak, pomislio sam da mogu da živim 100 godina – deli svoje srce Goran kroz suze, a zatim dodaje: – Kada je sestra preminulog mladića izašla napolje sa svojim suprugom, utrčala je u zagrljaj… Suze su tekle, bilo je kao da smo se poznavali celog života. To je trajalo 3-4 minuta, a kada smo se razdvojili, ona mi je rekla: “Izvini, možda mogu samo da položim ruku na tvoje grudi da pozdravim brata?” – deli svoje duboke emocije Goran.“Sada sam ponovo ovde, kao tvoj anđeo, brate, prijatelju moj”, pomislio sam.
Bio sam sa roditeljima, svi smo sedeli na novim garniturama, i kada su zamolili da pređemo za kuhinjski sto da ručamo. Krenuo sam prvi i nije mi bilo bitno gde ću sesti. Izabrao sam dve bočne stolice i seo na ćošak stola. Otac mi je rekao: “Čekao sam da vidim gde ćeš sesti, jer sam sanjao sina pre 15 dana kako dolazi kući i seda baš tu”. To je bilo baš pre petnaest dana pre mog pojavljivanja na televiziji – deli Goran s jecajem.
Ponovo smo zaplakali, sada smo kao jedna porodica. Posećujemo se, oni žele da ostanu anonimni, ali takva porodica zaslužuje da se nađe na vrhu sveta i bude primer drugima koji su izgubili svoje voljene. Osim srca, dali su sve organe svog deteta. Spasili su nekoliko života – kaže Filić. Njima je bilo važno samo ko će dobiti srce. Sada živimo zajedno u jednom telu, nastupamo zajedno… Ovo je priča toliko teška da je ne možete ispričati bez suza – priznaje Filić za “Prva TV”.
