Otac Tadej je u svojim brojnim propovedima isticao važnost stanja naših misli za našu svakodnevicu, unutrašnji mir i sreću. Naglašavao je snagu misli i često smo nesvesni koliko one mogu da utiču na naše živote. Naše misli oblikuju našu stvarnost. Ako su naše misli spokojne i pozitivne, to donosi mir. Međutim, ako su naše misli negativne, to donosi nemir. Često tražimo podršku od svojih roditelja, a kada ih zamolimo za pomoć, oni nesebično otvaraju svoja srca i čine sve što je u njihovoj moći da nam pomognu.
- Mir i radost su blagoslovi od Boga, jer su oni najveća bogatstva kako ovog, tako i onog sveta, težnje kojima svi težimo. Možemo posedovati sve materijalne stvari na svetu, ali ako nemamo unutrašnji mir i radost, to je prazno bogatstvo. Mir dolazi iz Božjeg izvora, iz Njega samog. Kada se Gospod obratio svojim učenicima, prvo što im je rekao bilo je: “Mir vam.”
Gospod će nas obdariti mirom ako se pomirimo s Njim i usmerimo se ka Apsolutnom Dobru, a to Dobro je sam Gospod Bog. On želi da razvijemo jednu božansku osobinu – smirenost, koja je zapravo božanska karakteristika. Gde god da se nalazi smirenost, bilo u porodici ili u društvu, donosi mir i radost.
Potrebno je da se opustimo i ne opterećujemo previše brigama ovog sveta, već da čuvamo mir i živimo u blizini Boga. Neka stvari idu svojim tokom. Sve što se događa, kako dobro tako i zlo, proizlazi iz naših misli, jer smo mi nosioci misli. Utičemo čak i na biljni svet, budući da i biljke reaguju na naše misli. Svi ljudi žude za mirom, utehom i ljubavlju.
- Pokajanje podrazumeva promenu načina života. Treba da se obratimo svešteniku ili nekome bliskom i iskreno im priznamo šta nas muči. Kada naši bližnji dele naše patnje, mi dobijamo utehu i snagu. Ako se okrenemo Izvoru Života, Bog će nam dati snagu da kultivišemo u sebi dobre misli, jer dobre misli i želje donose mir i utehu. Moramo promeniti svoje misli.
Naše misli ne utiču samo na nas, već i na sve što nas okružuje. Moramo usmeravati dobre misli. Gospod nalaže da volimo svoje neprijatelje, ne zbog njih, već zbog nas samih. Treba srca oprostiti sve. Kada iskreno oprostimo, sve je oprošteno. Tada postajemo saučesnici mira, a naše misli mira šire radost i utehu svima oko nas. Svi osećaju naše mirne i smirene misli.
Kada domaćin u kući nosi brige, niko u domaćinstvu nema mira, čak ni deca. Zato oni koji upravljaju kućom treba da se obrate Bogu, da Mu se mole, i da shvate da je On svemoguć i da nas On utešava.
Moral je da oprostimo svima iz srca. Unutrašnji mir ne može se sačuvati dokle god savest nije mirna. Moramo umiriti savest. Treba oprostiti svima iz srca. Bez toga, nema unutrašnjeg mira.
Unutarnji mir je stanje unutarnje harmonije, spokojstva i ravnoteže koje pojedinac osjeća unutar sebe, bez obzira na vanjske okolnosti. To je stanje u kojem su um, tijelo i duh u skladu, a osoba se osjeća zadovoljno, uravnoteženo i smireno. Unutarnji mir se često opisuje kao duboko osjećanje spokojstva i zadovoljstva koje dolazi iznutra. To je stanje u kojem se osoba ne osjeća uznemireno ili pod stresom, nego je svjesna i prisutna u trenutku, bez prevelikih oscilacija u emocionalnom stanju.
