Kada je devetogodišnji Boris podelio svoju priču o životu u emisiji “Velike nevolje malog Borisa” Dragana Radulovića, cela Jugoslavija je plakala. Emisija je postala nezaboravan trenutak zbog dečije iskrenosti i neplanirane zrelosti koju je Boris pokazao suočavajući se sa teškom sudbinom. Snimak ovog razgovora između Dragana Radulovića i malog Borisa ostaje snažan i emotivan, deljen i danas s istim intenzitetom kao kada je prvi put snimljen pre više od 35 godina.
Na snimku, Dragan i Boris razgovaraju o životu bez roditelja na nežan i očinski način. U jednom trenutku, Dragan predloži Borisu da poruči nešto svojoj mami kao da je tu:
“Zdravo mama, ovako. Ja ću samo da se upoznam. Mama, da li ti mene znaš? Ne znam, kaže mama. E, onda dođi, da ti ja nešto ispričam. Ti se, mama, ne sećaš da si mene rodila. Ti si mene ostavila. Ja sam tebe puno voleo, plakao sam za tobom. Suze su mi ovolike bile. Volim i tebe. Volim te, mama, ali dođi da se upoznamo. Da me vidiš, da me proceniš. Da sam ja tvoj sin. Dođi lepo. Nemoj da te bude sramota. Objasni se i objasni mi sve, pa će sve biti lepo i odlično,” priča mali Boris, bez suza, ljutnje i prezira.
Dragan ga pita hoće li se javiti tati, a Boris odgovara:
“Tati? Zvao bih ga telefonom prvo. Zvrrr. Zdravo tata. O, zdravo sine. Šta radiš? Evo, tata, snimam se. A zašto se snimaš? Eto, tako pričam kakav mi je život. Tu je Dragan, snima me, tu su ljudi. Snimaju me kako sam život proveo,” priča Boris.