Najfatalnija žena bivše Jugoslavije, Olivera Katarina (83), svojim neodoljivim glasom i privlačnim stasom bila je san mnogih muškaraca, a čak je i predsednika Jugoslavije, Josipa Broza Tita, osvojila svojom pojavom.Olivera Petrović rođena je 1940. godine i stekla je obrazovanje na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Njena legendarna uloga kao “Koštane” na pozornici bila je samo početak, a usledili su brojni filmski uspesi poput “Derviš i smrt”, “Skupljači perja”, “Polenov prah” i “San”.
Njena izuzetna lepota i umetnički talenat privukli su pažnju širom sveta, posebno tokom njenog predstavljanja Jugoslavije na Kanskom filmskom festivalu u filmu francuskog reditelja Saše Petrovića.
Neprocenjivo iskustvo sa Titom opisala je u svojoj autobiografiji. “Dok sam živela u Parizu, privlačila sam pažnju svojom lepotom i držanjem, što je bilo izuzetno opasno. Čak me je i jedan riđokosi monarh ozbiljno udvarao, čije ime ne mogu otkriti jer je i danas vladar jedne države. Ipak, odbila sam ga zbog ljubavi prema Milanu Galetu Muškatiroviću, mom prvoj velikoj ljubavi, čuvenom vaterpolo golmanu”, podelila je u jednom intervjuu svoje doživljaje iz Pariza.Olivera Katarina je bila udata za reditelja Vuka Vuča i kasnije za predsednika Beograda Miladina Šakića, s kojim ima sina Maneta.
“Upoznala sam Tita prvi put tokom snimanja ‘Niške banje’. Tito je neočekivano došao u studio, seo za kameru i posmatrao me. Čak je otpustio kamermana da me sam snima. Drugi put, sa suprugom Miladinom Šakićem, čekala sam Novu godinu kada nam je Milan Vukos prišao i rekao da Tito želi da mu pevam. Bilo je nemoguće reći ‘ne'”, prisetila se Olivera. “Uvek je pozitivno reagovao na moje pevanje i svidela sam mu se kao izvođač. Jovanka ga je jednom gurnula i rekla: ‘Evo ti je’. Čula sam to. Možda je bila ljubomorna, jer muškarac je bio pravi šarmer, to je sigurno”, dodala je.
“Neviđeno maltretiranje počelo je kad su me pozvali da mu pevam na Tari. To bih odbila da nisam bila udata, ali nisam želela praviti probleme svom mužu. Tamo sam doživela šikaniranje različitih službi: hrvatske, savezne SUP, republičke, vojne, svaka je povlačila na svoju stranu. Rekli su mi da moram da mu pevam tokom njegovih šetnji. Vežbala sam rano ujutro s trubačima dok nisam izgubila glas. Jednog dana, Tito dolazi, a orkestra nema. U gužvi, ljudi u civilu prilaze mi i naređuju da idem iza scene. Bili su izuzetno neljubazni. Onda su mi prilazili otpozadi i vikali da izađem i pevam pred Titom, ali nekako sam izbegla tu situaciju”, zabeležila je u svojim memoarima. “Tokom boravka tamo, otrovana sam. Dali su mi nešto što je izazvalo rane u ustima. Grlo, usta, sve je bilo pogođeno. Hranili su me kap po kap. Ne znam tačno ko me je otrovao”, s tugom je ispričala.
Poslednjih godina malo se zna o njoj, ne eksponira se u javnosti, a jednom prilikom je izjavila da je veoma usamljena i da nije imala kontakt s ljudima već 20 godina. Prema medijskim izveštajima, živela je u iznajmljenom stanu u Beogradu, gde je, navodno, morala prodati nameštaj kako bi izmirila račune.”Samujem u četiri zida, zaboravljena od većine prijatelja i kolega. Sačuvala sam dostojanstvo, ali nisam depresivna. Nikome neću ići na ruku”, rekla je za medije.
