Priča koja je kružila na Fejsbuku predstavlja snažnu opomenu o nasilju nad ženama, postavljajući hrabrost pojedinca u središte pažnje. Na dan godišnjice, jedna osoba deli fotografiju koja simbolizuje njihovu hrabrost.
Prvog februara 1992. godine, žena je pobegla iz nasilnog braka, ostavljajući iza sebe noć koja je prethodila begu. Fotografiju iz te noći objavio je njen sin Tim Šarp, popularni australijski umetnik sa autizmom. Majka, Džudi, ističe da je preživela zbog sinova, ne mareći za sopstveno blagostanje. Usledila je borba za osnovne potrebe, posebno za sina sa autizmom.
Njena pravila, poput prioriteta plaćanja računa, traženja pomoći kad je potrebno, i zahvalnosti za svaki znak pažnje, postala su temelj njenog puta. Samohrane majke se ističu kao nepokolebljivi borci, a Džudi je postala simbol snage i neustrašivosti.
Suočavanje s nepravdom i problemima postalo je svakodnevica, ali Džudi je našla radost u malim stvarima. Svesna važnosti porodice, savetovala je da se nastavi s borbom, korak po korak. Njeno iskustvo, iako ozbiljno, svedoči o snazi i otpornosti žene koja se suprotstavila nasilju.
Na kraju, Džudi poziva druge žene koje su možda u sličnoj situaciji da zakorače, traže pomoć i ne čekaju da nasilje stane samo od sebe. Njena priča, sa ožiljcima koji ne nestaju, završava porukom o hrabrosti, sreći i važnosti prvog koraka ka promeni.
Ova inspirativna priča podseća da su podrška i hrabrost ključni u suočavanju sa teškoćama. Apeluje na žene u sličnim situacijama da potraže pomoć i ne čekaju da nasilje stane. Na kraju, ističe da, iako ožiljci ostaju, život može postati srećan i ispunjen ako se donese prvi korak ka promenama.