U pitoresknom planinskom selu Lepčince kod Vranja, malobrojni meštani, uključujući porodicu Tasković, suočavaju se sa izazovima teških životnih uslova. Njihova stara kuća, smeštena na vrhu planine, predstavlja izvor mnogih poteškoća. Porodica, koja se sastoji od roditelja i dve ćerke, živi udaljena sat vremena hoda od najbližeg puta, prevoza i komšija.
Sanja Tasković deli težak život u selu: “Decu smo podizali od drva, živimo od dnevnica, život nam je težak, vidite sami. Snalazimo se kako znamo, danas možda ima posla, sutra ga možda nema.” Milica, jedna od ćerki, opisuje kako se snalaze u otežanim uslovima, grejući vodu i kupajući se u improvizovanom koritu, budući da nemaju kupatilo.
Anđela, dvanaestogodišnja devojčica, hrabro pešači više od dva sata kroz šumu svakodnevno kako bi stigla do škole. Njena hrabrost dolazi iz suočavanja s potencijalnim opasnostima na putu: “Bojim se divljih životinja, ali moram ići. Strah me je, ali šta ću, moram.”
Porodica se suočava s izazovima prevoza, jer je autobus dostupan samo vikendom, pa se radnim danima snalaze kako znaju. Otac Tomislav ističe njihovu borbu s vremenskim uslovima: “Zalihe nabavimo unapred za jake snežne padavine, i tako preživljavamo. Maltretiramo se kako možemo.”
Humanitarna fondacija, predstavljena od strane Tamare Misirlić, obećava pomoć porodici Tasković, prvenstveno tražeći im novi dom bliže svemu što im je potrebno. Ona poziva ljude da pomognu slanjem SMS poruke na broj 5800. Mahala Vučinci, gde živi porodica Tasković, predstavlja najudaljeniji deo sela, naseljen uglavnom starijim stanovništvom od dvadesetak ljudi.Mahala Vučinci, gde živi porodica Tasković, predstavlja najudaljeniji deo sela, s dvadesetak stanovnika, većinom starih. Teški uslovi života i udaljenost od infrastrukturnih resursa čine njihovu svakodnevicu izazovnom.
