U današnjem članku vam pišemo na temu nasleđivanja i kako naši genetski koreni oblikuju nas i naše osobine. Tema o kojoj se često razmišlja je ta da li smo zaista posebno povezani sa jednim od naših baka, te kako se nasleđuju osobine kroz generacije.
Priča o genima može biti fascinantna, ali i zbunjujuća, jer se iza svakog izgleda, talenta ili sklonosti često kriju nepredvidivi procesi.Za početak, potrebno je razumeti osnovne principe genetike. Naš genetski materijal je pomešan; pola gena nasleđujemo od majke, a pola od oca. Međutim, to ne znači da se svakih 25% naših gena ravnomerno deli među svim našim baka i djedovima.
Genetski materijal se tokom formiranja jajašca i spermatozoida pomera i meša kroz rekombinaciju, što znači da će različiti unuci dobiti različite količine i tipove gena od svojih baka i djedova. Dakle, statistički je verovatno da će svaka baka i svaki deda doprineti sa 25%, ali to se u praksi često ne dešava na isti način.
Svi smo verovatno čuli da su majčine majke (bake po majci) posebne i da nas one oblikuju na specifičan način. Ova tvrdnja ima nekoliko osnova: biološki, sociološki i psihološki. Biološki gledano, dok je vaša majka bila fetus, već su bile formirane njene jajne ćelije koje su kasnije dovele do vašeg postojanja. Na neki način, možemo reći da je vaša baba po majci nosila vaš potencijal čak pre nego što ste rođeni. Sociološki, majke i njihove majke često provode više vremena zajedno, što može dovesti do jače emocionalne veze između unuka i bake. Ovaj fizički i emotivni kontakt često stvara uverenje da je baba po majci na neki način dominantnija u formiranju naše ličnosti.
- Međutim, genetski gledano, nema čvrstog dokaza da je baš majčina majka ta koja ima dominantniji uticaj na našu DNK. Ona doprinosi otprilike 25% našeg genetskog materijala, kao i ostale bake i djedovi. Dakle, nije nužno da je ona ta koja nam prenosi najviše osobina.
S druge strane, bake po ocu često bivaju zanemarene u razgovorima o nasleđivanju, ali njihov uticaj nije ništa manji. Očeve majke takođe prenose svoje gene kroz sina (tvog oca), pa ako je tvoj otac nasledio određene osobine od svoje majke, velika je verovatnoća da ćeš i ti naslediti te osobine. Boja očiju, kose ili čak neki talenti mogu biti nasleđeni upravo od očeve majke. Zdravstveni problemi i sposobnosti često se prenose kroz obe strane, pa je važno razmatrati sve članove porodice kada pokušavamo da shvatimo odakle dolaze naše osobine.
Jedan od najzanimljivijih aspekata nasleđivanja je mitohondrijska DNK, koja se prenosi isključivo kroz žensku liniju. Mitohondriji su “energetske centrale” u našim ćelijama i sadrže svoju posebnu DNK koja se ne meša s onom koju nosimo od očeve strane. Dakle, mitohondrijska DNK tvoje majke dolazi od tvoje bake po majci, stvarajući tako neprekinuti lanac prenosa kroz generacije. Iako je mitohondrijska DNK vrlo važna za određene funkcije u organizmu, većina naših fizičkih osobina – kao što su visina, boja očiju, sklonost ka sportu i slično – zavise od nuklearne DNK, koja je kombinacija svih naših baka i djedova.
Na kraju, zaključak ove priče je jasan: iako se često povezujemo s majčinom majkom zbog duboke emocionalne veze i mitohondrijske DNK, stvarnost je takva da su svi naši bake i djedovi odgovorni za naš genetski materijal. Genetika nije jednostavna i ne funkcioniše u savršenim proporcijama, već je to složen proces koji uključuje sve naše pretke, i od svakog od njih nasleđujemo različite delove. Nasleđe nije samo ono što ostavljamo našim potomcima u imovini, već je to i istina o tome od koga potičemo i kakve osobine nosimo
