U današnjem članku pišemo o tome kako se različite hrišćanske tradicije pripremaju za praznik Božića i kako se on slavi u katoličkim i pravoslavnim crkvama. Iako je Božić zajednički praznik za sve hrišćane, način na koji se slavi i datum proslave može značajno varirati, što čini ovu temu zanimljivom i bogatom različitim običajima.
Za katolike koji slede gregorijanski kalendar, Božić je 25. decembra. Međutim, vernici koji prate julijanski kalendar, kao što su pravoslavci, proslaviće Božić 7. januara.
Zanimljivo je da se i neke pravoslavne crkve, poput Vaseljenske patrijaršije, crkava u Poljskoj, Rumuniji i Grčkoj, pridržavaju gregorijanskog kalendara i slave Božić 25. decembra, dok ostale crkve, kao što je Srpska pravoslavna crkva, zadržavaju datum 7. januara. Različiti datumi, međutim, ne znače i potpuno različite običaje, jer su tradicije proslave u suštini povezane.
Na Badnje veče, koje prethodi katoličkom Božiću, katolici obeležavaju “Sveto veče”. Ovaj dan je posvećen pripremama i obredima. Običaj dolaska na poklon jaslama, koje simbolizuju dolazak tri mudraca u Vitlejem, prati se u svim crkvama. Ovaj običaj podseća na dugo putovanje koje su mudraci prešli prateći zvezdu. U katoličkoj tradiciji, Badnje veče je dan posta i priprema, a završava se odlaskom na Ponoćnu misu. Tokom tog dana, porodice ukrašavaju jelke i postavljaju jaslice, što simbolizuje rođenje Isusa Hrista.
- Za katolike je Ponoćna misa jedan od najlepših trenutaka, jer se okupljaju sa porodicom, a zatim razmenjuju poklone i čestitaju praznik. Na trpezi se često nađu pečenka, sarma, kolači, a svi članovi porodice sede zajedno i dele ljubav i radost ovog posebnog dana.
Pravoslavci, iako ne slave Božić na isti datum, mogu biti deo proslave sa katolicima, posebno ako su u mešovitim brakovima ili imaju prijatelje katolike. U tom slučaju, mogu učestvovati u porodičnim proslavama, razmeniti poklone i učiniti praznik lepšim, poštujući katoličke običaje. Iako pravoslavci ne slave 25. decembar kao Božić, poštovanje prazničnih običaja drugih postaje važan znak solidarnosti i međusobnog poštovanja.
U pravoslavnoj tradiciji, Božić je 7. januara, a do tada vernici postuju post i prate svoje obrede. Međutim, neki pravoslavci odluče da obeleže katoličke običaje, kao što su Ponoćna misa ili sejanje pšenice u čast Svete Lucije, koji su opšti hrišćanski običaji. Ovi običaji mogu biti utemeljeni u hrišćanskoj tradiciji, ali nisu nužno deo pravoslavnih liturgija. Ipak, pravoslavci mogu naučiti o katoličkim običajima i učestvovati u proslavama na neki svetovni način, bez menjanja svojih religijskih opisa.
- Iako će pravoslavci uvek slaviti Božić 7. januara, neki mogu postiti na Badnje veče u skladu sa tradicijom nemrsne večere. Iako ovo nije obavezno, mnogi vernici praktikuju ovaj post kao znak poštovanja prema katoličkoj tradiciji i vlastitim običajima. Post na Badnje veče obuhvata obavezivanje na nemrsnu hranu, i simbolizuje pripravu za dolazak Hrista, što ima duboko religijsko značenje.
Za kraj, bez obzira na to koji datum slavlja biraju, Božić ostaje univerzalno važan praznik. Svi hrišćani, bez obzira na razlike u običajima, dele osnovnu poruku ljubavi, nade i zajedništva. Bilo da se slavi 25. decembra ili 7. januara, važnost porodice, ljubavi i zajedničkog okupljanja ne menja se. Ovaj praznik podseća na to koliko je važno pružati ljubav i pažnju onima koje volimo, bez obzira na to kada i kako ga slavimo
