U današnjem članku vam pišemo na temu hrabrosti jedne žene koja je odlučila da ne poklekne pred životnim iskušenjima. To je priča Drite Lepović iz Zubinog Potoka, žene koja je svojim postupcima pokazala da ljubav, vera i istrajnost mogu biti jači od bola i siromaštva.
Kada je ostala bez supruga, Drita je stajala pred teškim izborom – da li da se vrati u rodnu Albaniju ili da ostane u Srbiji, u kući koju je delila sa mužem. Izabrala je ono što mnogi ne bi – ostala je tamo gde je ljubav njenog života sahranjena, odlučna da njihovog sina Aleksandra vaspita u duhu pravoslavlja i u zemlji koju je zavolela kao svoju. Njen izbor bio je izbor srca, a ne lakšeg puta.
Život nakon gubitka nije bio nimalo jednostavan. Siromaštvo, usamljenost i svakodnevne brige postali su njena realnost. Ipak, nije dopustila da je to pokoleba. Njena snaga ležala je u želji da sačuva uspomenu na supruga kroz vaspitanje sina. Upravo zato je izrazila želju da ga krsti i da ga podigne kao pravoslavnog vernika, poštujući tradiciju koja je pripadala njegovom ocu.
- „Kada je on bio živ, imali smo težak život, a sada je još više težak. Ja volim mesto odakle je moj muž, volim da ovde poraste moje dete, ne želim da zatvorim vrata, znam šta Vukadin ima na srcu,“ rekla je Drita, objašnjavajući svoju odluku da ostane.
Uprkos skromnim primanjima, uspela je da vodi dostojanstven život. Zahvaljujući pomoći lokalne samouprave i Kancelarije za Kosovo i Metohiju, preselila se u kuću pokojnog supruga. Njena egzistencija oslanjala se na malu socijalnu pomoć od svega 11.000 dinara, ali Drita se nikada nije žalila niti posustala. Protojerej Milan Kavkić, koji je pratio njen život, posvedočio je o njenoj skromnosti i snazi, ističući koliko joj vera i istrajnost pomažu da izdrži.
Njena priča ruši predrasude i granice. Kao žena albanskog porekla, mogla je da se okrene svojoj zajednici i tradiciji. Umesto toga, izabrala je da ostane verna muževljevoj veri i njegovoj zemlji, da sina podigne u pravoslavnom duhu i da na taj način iskaže svoje najdublje poštovanje. To nije bila samo odluka iz ljubavi prema pokojnom mužu, već i iz ljubavi prema zemlji koju je doživela kao dom.
- Danas Aleksandar ima 15 godina. On je najveća podrška svojoj majci i razlog zbog kog nikada nije posustala. Njih dvoje zajedno prolaze kroz sve teškoće, a vera u bolju budućnost drži ih uspravnim. Za njih, ljubav i dobrota nisu samo reči – to je svakodnevna praksa i način opstanka.
Priča Drite Lepović je mnogo više od priče o jednoj porodici. Ona je inspiracija svima koji se bore sa teškim okolnostima, dokaz da dostojanstvo i vera ne zavise od materijalnih prilika, već od snage srca. Njena tiha istrajnost podseća da pripadnost ne dolazi samo iz porekla, već iz izbora i ljubavi.
U svetu u kojem mnogi odustaju čim naiđu na prepreku, Drita i Aleksandar su primer da se i u najvećem siromaštvu može pronaći bogatstvo – u veri, ljubavi i zajedništvu. Njihova priča ostaje svedočanstvo da su hrabrost i plemenitost univerzalne i da prevazilaze sve granice
