U današnjem članku vam pišemo na temu nestanka jednog dečaka koji je prerastao u misteriju dugu skoro tri decenije. Radi se o priči koja je i danas obavijena neizvesnošću, a ljudi širom sveta i dalje pokušavaju da pronađu logično objašnjenje za ono što se dogodilo tog dana.
Bio je jun 1996. kada je šestogodišnji Rene iz Nemačke zajedno sa svojom porodicom uživao u odmoru na jugu Portugala. Dan je bio miran i sunčan, idealan za odlazak na plažu. Posle večere odlučili su da prošetaju do Praja da Amoreira, mesta koje važi za slikovito i spokojno. Rene je, kao i svako dete njegovih godina, trčao napred pun energije, dok su ga roditelji posmatrali tek nekoliko metara iza. I onda – u trenutku koji je promenio njihove živote zauvek – dete je jednostavno nestalo iz njihovog vidokruga.
- Roditelji su bili udaljeni svega osamnaest metara. Toliko malo da im je izgledalo nemoguće da su ga izgubili. U panici su počeli da pretražuju okolinu, zovu ga, traže pogledom, nadajući se da je možda samo skrenuo s puta. Međutim, vrlo brzo naišli su na zastrašujući prizor – Reneovu majicu, šorc i cipele. Sve je bilo uredno odloženo blizu ivice mora, ali ono što je bilo još čudnije jeste da nije bilo otisaka stopala koji bi vodili u vodu. Kao da se tlo u tom trenutku zatvorilo i progutalo svako moguće objašnjenje.
Ono što dodatno zbunjuje jeste činjenica da se Rene zapravo plašio okeana. More mu nikada nije ulivalo poverenje, pa je porodici bilo potpuno nepojmljivo da bi sam ušao u vodu. Upravo zato policijska pretpostavka da se dečak utopio nije naišla na njihovo poverenje. Za roditelje je ta verzija bila besmislena – nije bilo prskanja, borbe, nikakvih tragova. Samo tišina i odeća ostavljena na pesku.
Vreme je prolazilo, ali odgovora nije bilo. Reneova porodica nije prestajala da veruje da iza svega stoji nešto drugo. Godinama su nosili nadu da će se jednog dana pojaviti trag koji će ih približiti istini. I onda, više od dve decenije kasnije, 2020. godine, nemačka policija je odlučila da ponovo otvori slučaj. Pojavile su se sumnje da bi Reneov nestanak mogao da bude povezan sa Kristijanom Bruknerom, čovekom koji je postao poznat širom sveta kao osumnjičeni za otmicu male Medlin Meken.
- Kristijan je 1996. godine zaista boravio u Portugalu. Bio je već tada poznat policiji zbog svoje kriminalne prošlosti i teških optužbi koje su se odnosile na zlostavljanje dece. Ljudi koji su ga poznavali tvrdili su da je voleo da posećuje udaljene plaže, često izbegavajući gužvu i mesta gde su oči javnosti bile usmerene. Ta podudarnost nije mogla da se ignoriše, pa je istraga dobila novi zamah.
Ipak, uprkos nadama porodice i medijskoj pažnji koja je slučaj ponovo izbacila u prvi plan, protiv Bruknera nikada nije podignuta optužnica u vezi sa Reneovim nestankom. Nisu postojali dovoljno čvrsti dokazi koji bi mogli da potvrde tu vezu. Sve je ostalo na nivou sumnje i nagađanja, a roditelji su još jednom doživeli gorčinu razočaranja.
Danas, kada bi Rene imao oko 35 godina, njegova porodica i dalje čeka. Čeka vest, trag, reč koja bi unela makar malo smisla u ono što se dogodilo te junske večeri. Oni veruju da neko, negde, ipak zna istinu. Jer niko ne nestaje tek tako – bez glasa, bez traga, bez razloga.
Priča o malom Reneu nije samo priča o nestanku jednog dečaka. To je priča o roditeljima koji nikada nisu prestali da traže, o nadi koja se uporno održava iako su godine prošle, i o praznini koja se ne može popuniti dok god nema odgovora. Ona nas podseća koliko je život krhak i koliko nepredvidivo može da se promeni u deliću sekunde.
Mnogi koji su čuli za ovaj slučaj osećaju nelagodu jer su svesni da se ovakve stvari mogu dogoditi bilo kome. Upravo zato se i danas o njemu piše i govori – da se ne zaboravi dete koje je nestalo dok je bezbrižno trčalo plažom. Poruka koja ostaje jeste da čak i kada vreme prolazi, ljubav i nada porodice nikada ne blede
