Umesto da se izvinjavamo za svaku svoju odluku, stav ili grešku, važno je da naučimo razlikovati situacije kada je izvinjenje potrebno od onih kada ono postaje teret i nepotrebno opterećenje.
Često se dešava da čak i kada izvinjenje nije potrebno, ljudi ga nesvesno izgovore. To može proizaći iz krivice, nesigurnosti ili iz navike koju društvo podstiče. Izvinjenja su postala toliko učestala da su u mnogim situacijama izgubila svoje pravo značenje. Umesto da izraze stvarno kajanje zbog učinjene greške, ona se koriste kao automatizovana reakcija. Ljudi se izvinjavaju čak i kada za to nema stvarnog razloga, jer veruju da je tako pristojno ili jer se plaše kako će ih drugi doživeti. Međutim, važno je shvatiti da se izvinjenje ne daje u svakoj situaciji. Ako niste učinili nešto pogrešno ili nekoga povredili, onda nema razloga da se zbog toga pravdate. Oslobađanje od ove navike predstavlja važan korak ka samopouzdanju i unutrašnjoj ravnoteži.
- Jedna od prvih oblasti u kojoj se nepotrebna izvinjenja javljaju jeste težnja ka višem. Kada čovek ima ambiciju i želi da postigne više, prirodno je da nailazi na otpor okoline. Međutim, uspeh nikada ne treba da izaziva osećaj krivice. Ako, na primer, tražite povećanje plate koje realno zaslužujete, to nije razlog za izvinjenje. To je znak da cenite sopstveni rad i trud. Želja za napretkom ne znači da ste sebični ili nezahvalni – naprotiv, ona je pokretač razvoja. Oni koji se plaše da iskažu svoje ambicije često ostaju u mestu upravo zbog navike da se stalno izvinjavaju zbog svojih težnji.
Druga važna tačka odnosi se na lični raspored i način na koji organizujete svoj život. Svako od nas ima sopstvenu rutinu, sate odmora, obroka, posla i zabave. Kada nešto remeti tu rutinu, prirodno je odbiti, a ne se izvinjavati. Ako, recimo, ne možete da prihvatite obavezu jer se ne uklapa u vaš dan, to nije razlog da se osećate krivim. Vaš raspored je vaše pravo i niko nema ovlašćenje da vas natera da ga stalno žrtvujete. Poštovanje sopstvenog vremena zapravo znači da poštujete i sebe.
Posebno važno područje su lična uverenja. Svako ima svoja verovanja koja oblikuju njegove postupke i odluke. Nema razloga da se ikada izvinjavate zato što verujete u nešto što vas vodi i daje smisao vašem životu. Ako dozvolite drugima da vas stalno pritiskaju i nameću osećaj krivice zbog vaših stavova, gubite vezu sa sopstvenom suštinom. Očuvanje granica i doslednost sopstvenim vrednostima ključni su za unutrašnji mir. To ne znači da ne treba slušati tuđa mišljenja, već da treba ostati veran onome što je za vas ispravno.
- Zatim dolazimo do teme neuspeha. U životu je nemoguće stalno pobeđivati – padovi su sastavni deo puta ka cilju. Kada nešto ne uspe, mnogi ljudi se odmah izvinjavaju drugima, kao da su ih lično izneverili. Međutim, neuspeh je prvenstveno lekcija i iskustvo. Umesto da se izvinjavate, bolje je da priznate šta nije bilo dobro i osmislite kako ćete sledeći put uraditi bolje. Odgovorni ste sami sebi, ne drugima, za ono što ste pokušali a nije uspelo. Greške su znak da ste imali hrabrosti da pokušate, a to nikada ne treba da bude povod za izvinjenje.
Još jedno područje gde ljudi često greše jeste odbijanje. Postoji uvreženo mišljenje da moramo prihvatiti svaki zadatak ili zahtev, posebno kada dolazi od autoriteta, prijatelja ili porodice. Ali istina je da niko nije dužan da stalno govori „da“. Kada odbijete neki zadatak, ne znači da ste lenji ili bezosećajni – znači da čuvate sebe od preopterećenja i neprijatnosti. Reći „ne“ je znak samopoštovanja, a ne nepristojnosti. U međuljudskim odnosima ravnoteža se postiže upravo time što ponekad i drugi treba da se prilagode nama, a ne obrnuto. Zato odbijanje nije razlog za izvinjenje, već pokazatelj da cenite svoje granice.
Na kraju, veoma je bitno osloboditi se navike izvinjavanja zbog pitanja. Mnogi ljudi veruju da su dosadni ako pitaju više puta ili ako traže dodatna pojašnjenja. Međutim, postavljanje pitanja jedini je način da naučimo i da zaista razumemo sagovornika. Ako ne pitate, rizikujete da ostanete u neznanju. Znatiželja i spremnost da učimo od drugih osnovni su alati ličnog razvoja. Umesto da kažete: „Izvinjavam se što ponavljam pitanje“, jednostavno pitajte ponovo. To pokazuje da ste zainteresovani i posvećeni.
Sve ove situacije pokazuju da nepotrebna izvinjenja zapravo umanjuju našu sigurnost i kredibilitet. Kada se stalno izvinjavamo, ostavljamo utisak da sumnjamo u sebe, čak i onda kada imamo potpuno pravo da mislimo, radimo ili zahtevamo nešto. Zato je važno vežbati samopouzdanje, jasno izražavanje svojih stavova i odbacivanje osećaja da se za sve moramo pravdati. Izvinjenje treba da ostane ono što zaista jeste – iskreno priznanje greške i saosećanje prema drugome, a ne automatska fraza kojom umanjujemo sopstvenu vrednost
