Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju dan posvećen Svetoj Teodori, ženi koja je svojim životom i pokajanjem pokazala snagu vere i mogućnost da se, čak i posle velikog greha, pronađe put ka spasenju.
Njena sudbina je istovremeno dramatična i poučna, jer se u njoj ogleda duboka istina hrišćanskog učenja – da nijedan greh nije toliko veliki da ne može biti oprošten iskrenim kajanjem.
Teodora je živela u Aleksandriji tokom petog veka. Iako je bila udata, podlegla je slabosti i prevarila svoga muža, a na taj čin ju je navela vračara. Iako se u početku prepustila iskušenju, odmah potom je u njenom srcu proradila savest. Osjećaj krivice bio je toliko snažan da je odlučila da promeni svoj život iz korena i potraži iskupljenje. Da bi pobegla od prošlosti i u potpunosti se posvetila pokajanju, odrezala je kosu, obukla se u muško odelo i ušla u manastir pod imenom Teodor.
- U manastiru je svojim postom, neprekidnim molitvama, poniznošću i neiscrpnom snagom u pokajanju zadivila svu bratiju. Njena pobožnost postala je primer drugima. Međutim, sudbina ju je stavila na još jedno veliko iskušenje. Optužena je od strane jedne žene za blud i da je s njom zatrudnela. Iako je znala da je optužba lažna, Teodora je ćutala i nije želela da se brani. Prihvatila je klevetu kao pravednu kaznu Božju za svoj raniji greh. To ćutanje i spremnost da podnese patnju za prošlu grešku pokazali su veličinu njenog pokajanja.
Prognana iz manastira, narednih sedam godina lutala je šumama i pustinjama, izdržavajući surove uslove i boreći se sa sopstvenim strahovima. Uz sve to, brinula je o detetu one žene koja ju je lažno optužila. Njena snaga i istrajnost u podnošenju patnje bile su toliko velike da je uspela da odoli svim iskušenjima koja su joj dolazila. Đavo ju je iskušavao u različitim oblicima – kroz priviđenja njenog muža koji je pozivao da mu se vrati, kroz vojnike koji su joj nudili hranu, pa čak i kroz pokušaje da je natera da mu se pokloni. Ali svaki put, kada bi se prekrstila, obmane bi nestajale kao dim.
Nakon sedam godina, iguman manastira ponovo ju je primio, i ona je nastavila svoj asketski život još dve godine. Kada je došao čas njene smrti, bratija tek tada otkriva istinu – da je Teodor zapravo bila žena. Anđeo se javio igumanu i otkrio mu celu priču o njenom životu i njenom pokajanju. Na sahranu je došao i njen muž, koji je, duboko dirnut njenom verom i trpljenjem, odlučio da ostane u manastiru. Ostatak života proveo je u keliji svoje supruge, moleći se i sledeći njen primer.
- Sveta Teodora je već za života zadobila posebnu blagodat Božju. Postoje predanja da je imala moć da ukroti zverove, izleči bolesne i izvede vodu iz suhog bunara. Svojim delima i verom pokazala je da iskreno pokajanje donosi milost i snagu. Njeno strpljenje i istrajnost u pokajanju bile su toliko snažne da je celog života, a naročito u poslednjih devet godina, živela u neprestanoj molitvi i kajanju za samo jedan greh. Upokojila se 490. godine, a nedugo zatim proglašena je za sveticu.
Priča o Svetoj Teodori nosi snažnu poruku i za današnje vreme. Njena životna lekcija pokazuje da je moguće promeniti se i pronaći put ka svetlosti, čak i kada se padne u najveći mrak greha. Hrišćanstvo uči da opraštanje ima ogromnu snagu, pa se veruje da muškarci na ovaj dan treba da pronađu snage da oproste svojim ženama, baš kao što je to učinio Teodorin muž. On nije osudio svoju suprugu, već je prepoznao veličinu njenog pokajanja i svojim životom svedočio snagu vere.
U njenom primeru ogleda se sve ono što hrišćanska vera propoveda – pokajanje, poniznost, istrajnost i spremnost da se prihvati kazna za učinjeni greh. Njena sudbina je svedočanstvo da je Božja milost beskrajna, a da čovek, koliko god posrnuo, uvek može da se vrati na pravi put. Snaga Svetoj Teodori nije dolazila iz njenih ruku, već iz vere i molitve, koje su joj bile oružje protiv iskušenja. Njeno ime i danas se sa poštovanjem pominje kao simbol istinskog kajanja i duhovne pobede
