Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je praznik koji Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju sa velikim poštovanjem. Ovaj dan je poznat i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek. Praznik je duboko ukorenjen u tradiciji i verovanjima naroda, a obeležava se svakog 11. septembra.
Istorija ovog praznika vezuje se za tragičnu smrt Svetog Jovana Krstitelja, jednog od najvažnijih svetitelja u hrišćanskoj tradiciji. Irod Antipa, sin Iroda Starijeg koji je bio poznat po ubistvu novorođenčadi u Vitlejemu, vladao je Galilejom i Perejom u vreme propovedi Isusa Hrista i Jovana Krstitelja. Irod je bio u braku sa ćerkom arapskog kneza Arete, ali je odlučio da je otera i oženi Irodijadu, ženu svog brata Filipa. Ovaj postupak bio je u suprotnosti sa zakonima i običajima tog vremena.
- Sveti Jovan Krstitelj, poznat po svojoj hrabrosti i principijelnosti, nije prećutao ovu nepravdu i javno je osudio Iroda i Irodijadu zbog njihovog bezakonja. Zbog svojih stavova, Jovan je bio zatvoren i bačen u tamnicu. Tokom jedne zabave u dvoru, dok je Salomija, ćerka Irodijade, izvodila ples, Irod, pod uticajem alkohola, obećao joj da će joj dati bilo šta što zatraži. Na nagovor svoje majke, Salomija je zatražila glavu Svetog Jovana Krstitelja na tacni. Irod je, uprkos svojim sumnjama, naredio da se Jovan pogubi.
U trenutku kada je glava svetitelja donesena pred goste, njegovim učenicima nije preostalo ništa drugo nego da uzmu telo i sahrane ga u tišini. Irodijada, kako bi osramotila Jovanovu smrt, izbola je njegov jezik i zakopala glavu na nečistom mestu. Smrt Svetog Jovana Krstitelja dogodila se pred Pashu, uoči Uskrsa, ali je praznovanje ovog događaja ustanovljeno na 11. septembar zbog osvećenja crkve koju su na njegovom grobu podigli car Konstantin i carica Jelena.
Praznični običaji vezani za Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja obuhvataju strogi post i molitvu. Danas je ovaj praznik prepoznat kao vreme kada treba izbegavati bilo kakav rad, kako u domu, tako i van njega. Vernici se okupljaju u crkvama na liturgiji, a običaj nalaže da se u ovom danu postavi potpuni post. Osim toga, postoji verovanje da je na ovaj dan zabranjeno jesti ili piti bilo šta što je crvene boje, jer ova boja simbolizuje prolivenu Jovanovu krv.
U nekim delovima Srbije, posebno u istočnom delu, veruje se da deca ne bi smela da jedu crveno voće i povrće, kao što su paradajz ili crvene jabuke, jer se smatra da bi to moglo izazvati lošu sreću. Još jedan važan običaj je da ljudi ne uzimaju nož u ruke na ovaj dan, kako bi izbegli nesreće. Takođe, postoji verovanje da se na Usekovanje ne sme jesti iz tanjira ili sa tacne, što je simbolički povezano sa nepoštovanjem svetitelja.
- Posebno interesantno verovanje se javlja u istočnom delu Srbije, gde se smatra da je na ovaj dan potrebno skinuti crveni končić sa ruke, jer bi nošenje tog končića od ovog dana moglo doneti nesreću. Prema ovom verovanju, crveni končić nosi sreću dok se nosi, ali ako ostane vezan nakon Usekovanja, može doneti “naopako” život.
Na današnji dan obeležava se i rođenje Patrijarha Pavla, koji je rođen 1914. godine u Kućancima kao Gojko Stojčević, a preminuo 2009. godine u Beogradu. Patrijarh Pavle je bio voljen i poštovan od strane vernika, te se njegov život i rad često spominju u kontekstu ovog praznika.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je jedan od najvećih praznika u pravoslavnoj tradiciji, a vernici širom sveta ga obeležavaju sa dubokim poštovanjem i posvećenjem
