Danas pravoslavna crkva obeležava praznik posvećen Svetom proroku Samuilu, jednoj od velikih ličnosti Starog zaveta.Prema predanju, Samuila je rodila žena po imenu Ana, koja dugo nije mogla da ima dece.
Njegovo ime na hebrejskom jeziku znači „onaj koji sluša Gospoda“, a upravo je ta poslušnost i predanost božanskoj volji obeležila njegov život i učinila ga simbolom vere i moralne snage. Živeo je u 11. veku pre nove ere, otprilike hiljadu i sto godina pre rođenja Isusa Hrista. Legenda kaže da ga je „od Boga isplakala“ kroz svoje molitve i suze. Kada je dete konačno došlo na svet, Ana ga je, u znak zahvalnosti, posvetila Gospodu još dok je bio mališan. Već sa tri godine dečak je odveden u hram, gde je rastao u službi Bogu i ljudima.
- Njegov proročki dar pokazao se veoma rano. Sa samo dvanaest godina Samuil je izrekao svoje prvo proročanstvo: najavio je božiji gnev koji će se obrušiti na dom prvosveštenika Ilije zbog grehova njegovih sinova. Kada se ta reč obistinila, mladi prorok zadobio je veliko poverenje i poštovanje naroda, koji ga je od tada smatrao izabranim.
Bilo je to vreme velikih iskušenja za jevrejski narod. Filistejci su ih potčinili i porobili, a ljudi su gubili nadu i okrećali se tuđim idolima. U takvim okolnostima, Samuilovo propovedanje pokajanja i povratka veri bilo je od presudnog značaja. Njegove reči nisu bile samo religiozni poziv već i moralna podrška narodu. Ojačao je njihov duh, podigao samopouzdanje i ulio snagu da se bore za slobodu. Predanje kaže da se narod pokajao, odbacio idole i priznao Samuila za proroka, sveštenika i sudiju. Tada je poveo vojsku na Filistejce i, uz božiju pomoć, izvojevao pobedu koja je oslobodila zemlju i narod.
Samuil se ne pamti samo kao vojni vođa i prorok, već i kao osnivač proročke škole. To bratstvo imalo je zadatak da probudi duh patriotizma, širi prosvećenost i moralne vrednosti. Na taj način, prorok je postavio temelje jedne vrste zajednice koja je spajala veru i obrazovanje, čineći jevrejski narod snažnijim i otpornijim u iskušenjima. Vladao je kao sudija i duhovni vođa sve do duboke starosti, ostavivši iza sebe sećanje na mudrost i pravednost. Umro je u 88. godini života i sahranjen u Rami, a njegov život opisan je u prvim poglavljima Prve knjige careva.
- U besedi koja se vezuje za njegov praznik naglašava se promenljivost ljudskog srca. Ističe se da je od svih promena najsramnija ona kada verni postane neverni, a najslavnija kada se neverni pokaje i vrati veri. Poruka glasi da čovek ne treba da odlaže pokajanje, jer ne zna čas svoje smrti. Zato se treba pokajati danas, sada, i prestati ponavljati grehe.
Pored duhovne pouke, sa ovim danom povezana su i narodna verovanja. Smatra se da na praznik Svetog Samuila nije dobro činiti sramne ili nepravedne stvari, niti olako uzimati dobra koja ti drugi čine. Ako neko učini uslugu bez hvalisanja ili očekivanja nagrade, treba pokazati zahvalnost i ceniti njegov trud. Ovaj dan podseća da budemo dobri ljudi – prema prijateljima, rođacima, roditeljima i deci – jer se u međusobnom poštovanju krije snaga zajednice.
Sećanje na proroka Samuila danas nije samo podsećanje na daleku prošlost, već i poziv na ličnu odgovornost. On je bio primer čoveka koji je celog života osluškivao božiji glas i vodio narod ka veri i slobodi. Njegova priča nas podseća da i u najtežim trenucima, kada pritisci spolja izgledaju nepodnošljivi, čovek može pronaći snagu u veri, pokajanju i moralnom osloncu.
U današnjem vremenu, kada se često zaboravljaju osnovne vrednosti zahvalnosti i poštovanja, praznik Svetog proroka Samuila dolazi kao opomena. On nas uči da granice između vernog i nevernog, između pravog i krivog, leže u našim odlukama. Ako se pokajemo, možemo promeniti sopstveni život i usmeriti ga ka dobru, baš kao što je narod nekada promenio svoj tok zahvaljujući rečima proroka.
