Saša Milošević Mare jedan od najpoznatijih srpskih kompozitora, ne krije da mu je porodica oslonac, iako ga profesionalne obaveze neretko udaljavaju od kuće. Njegov brak sa Ksenijom Milošević pevačicom mlađom četrnaest godina i odnos sa sinovima često su tema razgovora.
Srpski kompozitor Saša Milošević Mare, poznat po svom dugogodišnjem radu na muzičkoj sceni, već godinama je u skladnom braku sa Ksenijom Milošević, pevačicom koja je od njega mlađa četrnaest godina. Njihov odnos se uvek opisuje kao miran, harmoničan i temeljen na uzajamnom poštovanju. Kada govori o svojoj supruzi, Mare to nikada ne čini kroz velike reči ili hvalisanje, već kroz jednostavne i tople misli koje oslikavaju stabilnost njihovog života. Njegov brak i odnos prema porodici često postaju tema kada se priča o njemu, jer upravo u tim ličnim segmentima otkriva koliko je kao čovek usmeren na iskrenost, posvećenost i unutrašnji mir.
Govoreći o odnosu sa svojim sinovima, Mare je istakao da se trudi da im prenese prave životne vrednosti. Njegova poruka deci, koju izgovara svaki put kada se rastaju na vratima, glasi: „Budi najbolji, samo se to računa.“ Na prvi pogled, ova rečenica može zvučati kao podsticaj na takmičenje i dokazivanje pred drugima, ali on naglašava da smisao nije u poređenju sa okolinom. Njegova ideja je potpuno drugačija – biti najbolji znači biti zadovoljan sam sa sobom, miran pred sopstvenom savešću i svestan da si u datom trenutku dao sve od sebe.
Za njega, uspeh nije pobeda nad drugima, već unutrašnja pobeda, osećaj da si uradio ono što si mogao na najbolji mogući način. Ako je u pitanju škola, važno je truditi se da se uči i da se znanje stiče iskreno, a ne radi ocene ili tuđe pohvale. Ako je u pitanju posao, princip je isti – dati maksimum, jer samo tako čovek može da mirno zaspi. Mare otvoreno kaže da ga ne dotiče šta drugi rade. Naravno, raduje se kada neko postigne uspeh i ume iskreno da se obraduje tuđim pobedama, ali njegova unutrašnja računica uvek se svodi na to da li je on lično uradio najbolje što je mogao.
- Njegov životni moto jasno oslikava filozofiju čoveka koji je navikao da račune polaže sebi, a ne društvu. Iskrenost, samodisciplina i odgovornost osnovne su vrednosti koje prenosi svojoj deci. Upravo to je i suština njegove poruke – da svako treba da gleda u svoje dvorište i da u skladu sa tim gradi svoj unutrašnji mir.
Mare ne krije da mnogo radi i da ponekad zbog obaveza ne može da provede dovoljno vremena sa sinovima. Ipak, on smatra da kvalitet uvek treba da ima prednost nad kvantitetom. Godina iza njega bila je posebno zahtevna, jer je bio posvećen brojnim projektima u studiju. To je značilo da je mnogo vremena provodio sam, baveći se muzikom, analizama i stvaranjem. Njegov posao, kako sam kaže, često je usamljenički, jer stvaranje muzike zahteva sate i dane provedene u tišini i introspekciji.
Iako fizički ponekad odsutan, Mare se trudi da sa sinovima održava bliskost na različite načine. Imaju svoje male porodične rituale, trenutke koji su rezervisani samo za njih. Kada se vide, vreme koje provode zajedno nastoje da ispune smislom, razgovorima i toplinom. Često se dogodi da ozbiljne razgovore obave i preko telefona, ali to ne umanjuje snagu njihove povezanosti. Navikli su da funkcionišu na taj način i upravo ta prilagodljivost čini njihov odnos čvrstim.
- On priznaje da su ovakve okolnosti deo njegove profesije i da nije uvek lako balansirati između karijere i porodice. Međutim, ono što je njemu najvažnije jeste da deca znaju da, iako možda fizički nije uvek prisutan, uvek je tu srcem i mislima. Oni osećaju njegovu ljubav i podršku, a to je, kako kaže, suština svakog zdravog odnosa između roditelja i deteta.
Njegova priča oslikava čoveka koji je naučio da živi sa ritmom umetnosti, ali i da pronađe način da bude otac i oslonac svojoj porodici. On se ne opterećuje očekivanjima društva niti spoljnim merilima uspeha, već veruje da prava snaga dolazi iznutra, iz lične doslednosti i sposobnosti da čovek ostane veran sebi.
Na taj način, i u braku i u roditeljstvu, Mare pokazuje da ljubav i odgovornost ne mere se vremenom provedenim zajedno, već dubinom i istinitošću odnosa. Njegova supruga Ksenija, sa kojom deli svakodnevni život, podrška mu je i saputnik, dok sinovima ostavlja nasleđe vrednosti koje će im pomoći da izrastu u stabilne i ispunjene ljude.
Kada se sve sabere, iz njegovih reči izvire jasna poruka: biti najbolji ne znači biti iznad drugih, već biti u miru sa samim sobom. To je pouka koju prenosi svojoj porodici i princip koji živi iz dana u dan. Njegov pogled na život i porodicu svedoči o tome da je prava sreća u unutrašnjem skladu, a ne u spoljnim priznanjima
