Ona nije samo običan dan u kalendaru, već trenutak kada se ljudi podsećaju na značaj Majke Božije i na ono što ona predstavlja ljubav, zaštitu i nadu.
Danas se proslavlja Velika Gospojina, jedan od najvećih praznika koji pravoslavni narod, a naročito žene, poštuju s dubokim strahopoštovanjem. U tradiciji se smatra da je Presveta Bogorodica najbliža ženskom srcu i da najbolje razume sve ono što nosi duša žene – brige, patnje, ali i radosti i snagu. Upravo zbog toga se vjeruje da je ovaj praznik trenutak kada žena treba da se osvrne na sebe, da se oslobodi suvišnih obaveza i da pronađe unutrašnji mir. Kaže se da Bogorodica ne trpi rasutost i nepažnju prema sopstvenom životu, već poziva na sabranost, molitvu i ljubav prema porodici.
- Na ovaj veliki dan, narodna predanja jasno poručuju da se ne valja baviti teškim poslovima. To nije vreme za jurcanje, iscrpljivanje ili upadanje u zbrku svakodnevnice. Umesto toga, preporučuje se da se čovek posveti onome što je suštinski važno – deci, porodici i molitvi. Tako se čuva mir u domu i u sopstvenom srcu. Veruje se da se upravo na Veliku Gospojinu treba više nego ikad okrenuti molitvi, jer je to dan kada Majka Božija čuje svako iskreno obraćanje i kada njena zaštita postaje posebno snažna.
U narodnom shvatanju, Presveta Bogorodica je zaštitnica svega živog, a naročito majki i porodilja. Smatra se da žene koje se suočavaju s teškim životnim trenucima, bolovima ili opasnostima, najpre traže utehu upravo kod nje. Njena ikona gotovo da ne izostaje iz domova pravoslavnih hrišćana, jer se vjeruje da ona čuva kuću od svake nesreće. Zato je mnogi nazivaju Velikom Gospodjom, zaštitnicom života, radosti i ljubavi.
Prema predanju, Bogorodica je nadživela svoga sina i živela do dubokih godina, oko šezdesete. Tokom celog svog ovozemaljskog života posvećivala se obilasku mesta koja su je podsećala na Isusa Hrista. Često je pohodila Golgotu, gde je njen sin stradao, zatim Vitlejem gde je rođen, kao i Jeleonsku goru, na kojoj je voleo da se moli. Putovala je i u Antiohiju, gde je srela Svetog Ignjatija Bogonosca, a odlazila je i kod vaskrslog Lazara, kao i kod episkopa kiparskog. Predanje kaže da je čak oplovila oko Svete Gore, iako je kasnije ustanovljeno da žene više ne mogu kročiti na taj prostor.
Upravo zbog te veze s tim mestima, ali i zbog svoje uloge u hrišćanskoj istoriji, Presveta Bogorodica postala je i zaštitnica Svete Gore. Njoj je posvećen veliki broj manastira i crkava, a mnoga sveta mesta nose trag njenog prisustva. Narod joj se zato s pravom obraća kao najmoćnijoj zagovornici i zaštitnici, a ovaj dan se posmatra kao trenutak kada treba da se završi dvonedeljni strogi post koji mu prethodi.
- Ono što ovaj praznik čini posebnim jeste osećaj bliskosti između vernika i Bogorodice. Mnogi veruju da je upravo ona ta koja može da „smrvi đavola“ i da zaštiti čoveka od svake muke. Zato se ljudi trude da joj se obrate sa potpunom iskrenošću, moleći je za zdravlje, mir i blagostanje. Kaže se da, ako se molitva na Veliku Gospojinu izgovori iz dubine srca, ona ima posebnu snagu i da može doneti veliko olakšanje u životu.
Običaji vezani za ovaj praznik ukazuju na to koliko je porodica važna. Nije slučajno što se preporučuje da se ljudi na ovaj dan posvete deci i zajedništvu, jer upravo u tome leži snaga zajednice i vere. Kada porodica zajedno proslavlja praznik, kada se sabere na molitvi i obroku nakon posta, tada se oseća prisustvo blagosti i mira koji se povezuje s Majkom Božijom.
Na selima, u prošlosti, ovaj dan bio je posebno značajan za žene. One bi odlagale sve poslove u polju i kući, oblačile svečaniju odeću i odlazile u crkvu. Smatralo se da je greh ako žena radi težak posao na Veliku Gospojinu, jer se time vređa sama Bogorodica. Umesto toga, žene su se okupljale, razgovarale i pevale crkvene pesme, a starije su prenosile priče i pouke mlađima. Tako se kroz generacije čuvalo sećanje na značaj ovog dana i na ulogu koju ima Majka Božija u životu svake porodice.
Danas, iako je način života drugačiji, smisao praznika ostaje isti. U vremenu kada se svakodnevica svodi na brzinu, obaveze i stres, Velika Gospojina pruža priliku da se zastane, odmori i pronađe smiraj u molitvi i ljubavi. Ovaj dan podseća da duhovni mir i unutrašnja snaga ne dolaze iz spoljašnjih dostignuća, već iz povezanosti sa sobom, sa porodicom i sa Bogom.
Upravo zato, Velika Gospojina se i danas proslavlja s jednakom ozbiljnošću kao i vekovima ranije. Ona je praznik majčinske ljubavi, zaštite i nade, ali i trenutak kada se vernici podsećaju da su u životu najvažnije one stvari koje ne blede – ljubav, vera i porodica.
