U Srbiji posebnu pažnju javnosti privlače brakovi između Srba i Albanaca, jer oni nose izazove. Upravo jedna takva potraga za bračnim partnerom, dogodila se porodici Kričak iz sela Žunja kod Brusa.
U mnogim kulturama i društvima širom sveta, ugovoreni brakovi nisu retkost. Iako ih mnogi posmatraju s podozrenjem, istorija pokazuje da takvi brakovi mogu biti uspešni i dugotrajni, čak i kada se radi o zajednicama između kojih su nekada postojali ozbiljni sukobi. U Srbiji posebno izazivaju pažnju brakovi između Srba i Albanaca, jer su obeleženi složenim odnosima, ali i pričama koje ponekad prerastu u veru da ljubav može prevazići sve prepreke.
- Kako bi se izbegle prevare i nesporazumi, u tim zajednicama često se angažuje provodadžija. Njegova uloga je da poveže dvoje mladih, da posreduje između porodica i da obezbedi sigurnost da obe strane znaju šta mogu da očekuju. Na prvi pogled, to deluje kao sistem zasnovan na poverenju i iskustvu. Međutim, baš tu se krije i najveća zamka, jer se iza lica koje obećava pomoć ponekad kriju namere koje nemaju ništa zajedničko sa poštenjem.
Tako je bilo i u priči porodice Kričak iz sela Žunja kod Brusa. Njihova želja bila je jednostavna – da njihov sin Jovica pronađe suprugu, da zasnuje porodicu i da nastavi život u rodnom selu. Međutim, umesto sreće, dočekala ih je prevara koja im je donela razočaranje i osećaj izdaje.
Jovicina majka, Božurka, ispričala je da je potraga za snajom bila sve teža kako su godine prolazile. Devojke nisu želele da dolaze u selo, jer im se ono činilo suviše udaljeno i nepraktično za život. „Neće nijedna u selo. Kada čuju za Žunje, sve se iznenade i pitaju gde je to. Kao da smo na kraju sveta“, rekla je Božurka, slikovito opisujući nemoć sa kojom se suočavala.
- Porodica je čak razmišljala o tome da potraže devojku u Albaniji, verujući da bi tako mogli prevazići prepreke i pronaći nekoga ko bi bio spreman da deli život sa Jovicom. U početku je sve izgledalo obećavajuće – upoznali su jednu devojku koja je došla u njihovu kuću zajedno sa svojom porodicom. Bila je iskrena i otvoreno je priznala da poštuje njihovu gostoljubivost, ali je na kraju priznala da nije spremna za život na selu. To je bio prvi udarac, ali i upozorenje da je potraga za pravom osobom daleko složenija nego što se činilo.
Nakon toga, porodica se obratila provodadžiji za pomoć. Verovali su da će on svojim iskustvom i vezama učiniti ono što oni sami nisu mogli. Međutim, upravo tu su upali u najveću zamku. Božurka je kasnije pričala da je imala poverenja u njega, jer je navodno imao poznanstva i iskustvo. Ali iza tih reči krila se samo priča, dok je stvarna namera bila da ih obmane.
Prva devojka s kojom su stupili u kontakt preko provodadžije možda i nije bila nepoštena, ali se ispostavilo da je imala dogovor sa samim posrednikom. Po svemu sudeći, oni su zajedno osmislili plan da uzmu novac, a zatim se povuku bez ikakve obaveze. Božurka je s gorčinom zaključila da je provodadžija sve radio isključivo iz interesa, bez namere da pomogne njenom sinu da pronađe suprugu.
- Još teže je bilo kada je stigla druga devojka. Njeno ponašanje od početka je bilo sumnjivo. Retko se odvajala od telefona, stalno je s nekim razgovarala, kao da je planirala nešto iza leđa porodice. Na dan kada je napustila kuću, isključila je telefonsku liniju izvlačenjem kabla i pobegla sa svojim stvarima. Božurka se seća da je tog dana primećivala sumnjiva kola koja su se više puta vraćala kroz selo. Kada je shvatila da je devojka pobegla, bilo je jasno da se radi o unapred smišljenoj prevari.
Na kraju, Jovica je ostao bez supruge, Božurka bez novca, a provodadžija je jednostavno nestao bez traga i glasa. Iako bi neko na njihovom mestu izgubio nadu, porodica Kričak i dalje veruje da će Jovica pronaći svoju pravu srodnu dušu. Njegova majka se šali da on „odlično plete, bolje nego mnoge žene“, pa se nada da će baš ta njegova skromnost, vrednoća i dobrodušnost jednom privući nekoga ko će znati da ceni život na selu.
Ova priča, iako obojena tugom i razočaranjem, nosi i pouku. Ona pokazuje koliko je važno biti oprezan kada je u pitanju poverenje, jer naivnost lako može biti iskorišćena. Takođe, podseća da je život na selu, sa svim svojim prednostima i manama, često neprihvatljiv mnogima koji su odrasli u drugačijem okruženju.
Porodica Kričak i dalje čeka dan kada će njihov dom ispuniti radost svadbenih zvona. Do tada, ostaje im vera da, uprkos svim prevarama i razočaranjima, ljubav ipak može da pobedi.
