Preobraženje Gospodnje jedan je od najvećih i najlepših praznika u hrišćanstvu. Slavi se svake godine 19. avgusta i zauzima posebno mesto među dvanaest velikih praznika. Obeležen je crvenim slovom, što znači da je posvećen dan u kome se ne obavljaju teški poslovi, već se vernici okupljaju u molitvi i radosti.
Sam praznik nas podseća na događaj sa gore Tavor, kada se Isus Hristos preobrazio pred svojim učenicima – Petrom, Jakovom i Jovanom. Oni su tada prvi put videli Njegovu božansku prirodu. Sveto Jevanđelje svedoči da mu je lice zasijalo kao sunce, a odeća postala sjajna i bela kao sneg. Taj trenutak bio je otkrivanje istine: Hristos nije samo čovek, već i Sin Božji, koji je došao da svetu donese spasenje.
- Preobraženje ima i duboku simboličku poruku. Ono nas uči da svaki čovek može da doživi unutrašnju promenu i preobražaj – da odbaci greh, tamu i slabosti, i da se otvori za svetlost Božju. Vernici veruju da ovaj praznik podseća da duša može da se očisti i ponovo zasija, baš kao što se Hristos na Tavoru pokazao u punoj svetlosti.
Narodna verovanja vezana za ovaj praznik takođe su zanimljiva. Kaže se da na Preobraženje ne treba spavati preko dana niti plakati, jer se veruje da onaj ko to čini može takav ostati cele godine – tužan, pospan ili bezvoljan. Zato se ovaj dan doživljava kao trenutak kada se menja i priroda i čovek. Smatra se da upravo tada počinje prelazak iz leta u jesen, pa i sama priroda simbolično pokazuje da se „preobražava“.
Posebno mesto na ovaj dan zauzima molitva. Vernici se mole Hristu da preobrazi njihove duše, da očisti srce od greha i podari snagu da idu pravim putem. U molitvi se kaže: „Preobrazi dušu moju, Gospode, očisti me mračnog greha na kojem sam navikao. Povrati mi lik sveti i pomozi da skinem sa sebe tugu, smrt i slabost.“ Ove reči nose duboku poruku – čovek moli da se u njemu obnovi ono božansko što je izgubljeno padom u greh, i da se u njemu ponovo useli svetlost sa Tavorа.
Molitva završava iskrenim vapajem: „Pomozi mi da se uspnem na visoku goru.“ Ta gora nije obična planina, već simbol duhovnog uspona i težnje ka večnom životu. Kao što su apostoli videli Hristovu slavu na Tavoru, tako i vernik moli da mu se otkrije put svetlosti i spasenja.
Preobraženje Gospodnje je zato više od sećanja na jedan biblijski događaj – to je poziv na ličnu promenu. Svako može u svom srcu doživeti preobražaj ako se iskreno obrati Bogu, ako odluči da se oslobodi greha i otvori prostor za dobrotu, ljubav i mir.
- Na ovaj dan vernici često preispituju svoj život. Pitaju se šta treba promeniti, šta odbaciti, a šta negovati. Kao što priroda na Preobraženje pokazuje prelazak u novo godišnje doba, tako i čovek može odlučiti da ostavi staro iza sebe i zakorači u novi, bolji put.
Upravo zbog toga ovaj praznik ima snažnu moć da inspiriše. On nas podseća da je svetlost jača od tame, da je preobražaj moguć, i da vera donosi snagu da se čovek izdigne iznad sopstvenih slabosti. Kada se na Preobraženje izgovori molitva iz srca, veruje se da se život zaista može promeniti na bolje, jer Bog daruje novu snagu i novu radost onima koji Ga iskreno traže.
Zato Preobraženje nije samo dan u kalendaru – to je dan nade i promene, dan kada čovek ima priliku da se obnovi, osvetli i postane bolji. Kao što je lice Hristovo zasjalo pred učenicima, tako i duša vernika može da zasvetli kada se ispuni verom, molitvom i ljubavlju.
