Preobraženje Gospodnje ubraja se među najvažnije crkvene praznike i zauzima posebno mesto u kalendaru, jer se svrstava među dvanaest velikih Gospodnjih praznika. Proslavlja se 6. avgusta po starom kalendaru, odnosno 19. avgusta po novom, i taj dan vernici obeležavaju kao trenutak kada se prvi put u potpunosti otkrila i pokazala božanska priroda Hrista.
Taj događaj ima duboko simbolično značenje – to je trenutak kada se ljudskom rodu otkriva svetlost večnosti, snaga vere i potvrda Božjeg prisustva. U suštini, Preobraženje podseća ljude da je vera put ka unutrašnjem preobražaju i uzdizanju duše ka višem smislu.
Na ovaj praznik u crkvama se vekovima neguje običaj da se osvećuje grožđe, jer je ono u mnogim krajevima prvo voće koje sazreva u izobilju i predstavlja simbol radosti, zahvalnosti i blagodati. Nakon bogosluženja, grožđe se deli narodu kao znak zahvalnosti Bogu za darove prirode i plodove koji hrane i telo i duh. Međutim, u krajevima gde grožđa nema, običaj se prilagođava pa se osvećuje drugo sezonsko voće, najčešće jabuke. Tako ovaj čin ostaje univerzalni simbol zahvalnosti, nezavisno od toga koji plod se prinosi.
Praznik se uvek poklapa sa vremenom Velikogospojinskog posta, pa se na taj dan pridržava posta. To znači da se vernici uzdržavaju od mrsne hrane, naglašavajući duhovnu pripremu i čistotu. Post na Preobraženje nije samo obaveza, već i podsećanje da telo treba osloboditi suvišnog kako bi duh mogao da se uzdigne i primi blagodat.
U narodnoj tradiciji Preobraženje je obavijeno bogatim verovanjima i običajima. Smatralo se da je to dan kada priroda počinje da se menja i da je praznik svojevrsna granična linija između leta i jeseni. Ljudi su verovali da nakon Preobraženja nastupa osveženje u vazduhu, noći postaju hladnije, a dani kraći. Upravo zato se govorilo da je to poslednji dan kada se sme kupati u rekama, jer „posle Preobraženja voda više nije ista”. Verovalo se da onoga ko se usudi da posle praznika nastavi sa kupanjem može ujesti zmija ili ga može zadesiti neka boleština. Na taj način se kroz običaje učvrstila svest o preobražaju prirode, pa se i danas prenosi izreka: „Preobražava se i voda i gora.”
Još jedno zanimljivo verovanje kaže da se u ponoć, na ovaj veliki praznik, čak i nebo tri puta preobražava. Smatralo se da samo retki ljudi to mogu da vide, ali ako neko to otkrije drugima, izgubiće razum. Time se naglašavala mistična snaga praznika i neuhvatljiva tajna božanskog čuda. Takođe se verovalo da na Preobraženje ne treba plakati niti spavati, jer takvo ponašanje privlači nesreću i tugu tokom čitave godine. Ljudi su radije ostajali budni, u molitvi i tišini, posmatrajući noćno nebo i očekujući da osete preobražaj u sopstvenoj duši.
- Postojao je i običaj da se tačno u ponoć pogleda u zvezdano nebo i uputi molitva za zdravlje, mir i blagostanje u porodici. Taj trenutak je za mnoge bio svet i snažan, jer su verovali da upravo tada molitve najlakše dospevaju do Boga. I danas pojedini vernici i porodice neguju ovaj običaj, verujući da molitva upućena na Preobraženje ima posebnu snagu.
Svi ovi običaji i verovanja pokazuju da praznik ima dvostruku dimenziju – crkvenu i narodnu. Sa jedne strane, crkva uči da je Preobraženje trenutak otkrivanja Hristove božanske prirode i poziv na unutrašnji duhovni preobražaj svakog čoveka. Sa druge strane, narodna tradicija ga je obogatila verovanjima vezanim za prirodu, godišnja doba i svakodnevni život. Tako je praznik postao spoj svetog i običnog, nebeskog i zemaljskog, čuda i prirodnog poretka.
Suština Preobraženja jeste podsećanje da promena i preobražaj nisu samo spoljašnji, već pre svega unutrašnji. Kao što se priroda menja prelaskom iz leta u jesen, tako i čovek treba da se menja – da odbaci slabosti, oslobodi se grehova i približi Bogu. Zbog toga ovaj praznik ima snažnu poruku nade i obnove: svako može doživeti lično preobraženje ukoliko se otvori veri, molitvi i dobroti.
Na taj način, Preobraženje Gospodnje ostaje duboko ukorenjeno u narodnoj svesti, prenoseći sa generacije na generaciju i duhovnu poruku i narodne običaje. I danas se obeležava sa poštovanjem, u crkvama i u domovima, a simbolika osvećenog grožđa ili jabuka podseća da sve što imamo dolazi kao dar od Boga. To je dan kada se vernici okupljaju, mole, zahvaljuju i nadaju da će njihov život, baš kao i priroda, doživeti svoje preobraženje
