Nakon osam sati napornog rada, vraćam se kući i već s vrata pozdravljam svog muža. “Hej ljubavi, šta ćemo za ručak danas?” Nema odgovora. Pomislim da možda nije čuo, pa ponovo pozovem iz hodnika, ali opet ništa. Uznemirim se i odlučim da odem do kuhinje, nadajući se da ću ga tamo zateći.
- Kada uđem u kuhinju, iznenadim se jer tu zateknem svoju svekrvu, koja inače živi deset kilometara od nas. Zbunjenim pogledom pitam je gdje je njen sin, a ona odgovori na način koji me šokira i iznervira. Pogleda me s podsmijehom i odgovara: „Znaš ti.“
Nemam pojma šta to znači, pa ostajem stajati na mjestu, zbunjena. Onda se okrene i kaže: „Svaki dan ti on sprema ručak, danas sam mu rekla da fino odmori, otišao je vani s djecom, a ja ću ručak napraviti jer očigledno ne znaš ti sama.“
Ostatak razgovora kao da sam samo gledala izdaleka. Osjećala sam se poniženo i zbunjeno. Prvo što mi je prošlo kroz glavu bilo je pitanje zašto mora biti tako. Možda nisam ništa shvatila, ali sve što mi je rekla, zvučalo je kao da mi upućuje kritiku na moje sposobnosti. Zamišljala sam da će on biti kod kuće, da će pomoći oko svega, jer smo to ranije dogovorili.
Uostalom, radim i zarađujem za cijelu porodicu, a dogovor je bio da muž preuzme odgovornost za brigu o djeci i kuhanje, jer nije zaposlen. Oduvijek smo bili uvereni da će on to preuzeti jer nisam mogla obavljati sve obaveze sama. Međutim, kad sam zatražila njegovu pomoć, on nije bio tu, niti je napravio ništa što smo se dogovorili. I dok sam se vratila kući umorna, očekivala sam barem podršku, a ne da pronađem svoju svekrvu koja preuzima stvari u svoje ruke.
- Pitam se šta da mislim o svemu ovome. Da li je uopšte normalno da moj muž, koji nije zaposlen, ignoriše obaveze koje smo dogovorili? Da li je to njegovo ponašanje rezultat nepoštovanja dogovora, ili možda nečega što ja nisam primijetila, a svekrva smatra da trebam bolje obaviti? Osećam se kao da nisam važna, kao da sve to nije nešto što je dogovoreno, već nešto na što se gledalo s distanciranjem i kritikom.
I tako, kad sam mislila da će moj povratak kući biti miran, pronašla sam još jedan problem koji nisam očekivala. Da li je normalno da svekrva preuzima odgovornost za ono što je moj muž trebao učiniti? Gdje je granica između obaveza i odgovornosti u braku? Razmišljam o tome jer, sve što želim je da moj muž, koji ima vremena, preuzme obaveze koje smo dogovorili.
BONUS TEKST
Zanimljivost koju možda niste znali: postoji fenomen poznat kao pareidolia, koji opisuje našu sklonost da prepoznajemo poznate oblike, kao što su lica, u slučajnim objektima. Na primer, mnogi ljudi tvrde da u oblacima vide različite oblike, ili čak u prednjim rešetkama auta prepoznaju oblik lica. Ovaj fenomen je duboko ukorenjen u ljudskoj prirodi i evoluciji, jer su naši preci morali brzo da prepoznaju lica drugih ljudi u okruženju kako bi preživeli. Lica su za nas veoma važna, pa ih nesvesno tražimo čak i u potpuno nespojivim stvarima.
Jedan od najpoznatijih primera pareidolije je “Lice na Marsu”. Fotografije iz 1976. godine sa Marsa prikazale su neobičnu formaciju koja je ličila na ljudsko lice, što je izazvalo mnogo spekulacija o postojanju vanzemaljaca. Kasniji detaljni snimci su pokazali da je to bio samo prirodni oblik stene, ali je ovaj fenomen pokazao koliko nas naš mozak može prevariti. Pareidolia je prisutna i u umetnosti, jer mnogi umetnici koriste ovu sklonost da stvore intrigantne i misteriozne slike koje podstiču maštu posmatrača
