Duša, prema učenju pravoslavne crkve, tokom prva dva dana nakon upokojenja luta i obilazi mesta koja je volela za života. Ona nije sama u tom lutanju jer, po Božjem promislu, određuje se trenutak smrti kada je osoba najspremnija da napusti ovaj svet. Tokom tih dva dana, Bog joj daje slobodu da obiđe draga mesta i ljude koje je volela, ali ne može stupiti u kontakt s njima jer nema telo, a energija duše nije dovoljna za komunikaciju, objašnjava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar.
Treći dan nakon smrti, prema Svetom Makariju Aleksandrijskom, posebno je značajno za molitvu. U trenutku smrti dolazi anđeo koji uzima dušu i pomaže joj zajedno s anđelom čuvarom u trenutku odvajanja od tela. Duša tada vidi telo kao beživotno, ali shvata da je čovek, kao ličnost, i dalje živ jer je čovek neuništiv.
- U prva dva dana duša se oslobađa telesnog tereta i postaje sposobna za brzo kretanje. Trećeg dana, duša se uzdiže na nebo, prolazi kroz podnebesje i dolazi pred Božji presto, gde će se u 40. danu odlučiti da li će biti u svetlosti ili tami do vaskrsenja ili Strašnog suda. Profesor Stupar govori i o iskustvu kliničke smrti, kada se duša odvaja od tela ali se potom vraća. To je posebno iskustvo koje se razlikuje od konačne smrti.
U prvih 40 dana duša prolazi kroz različita iskustva, zavisno od toga čime je osoba za života obogatila svoju dušu. Duša je u tih 40 dana u pratnji dva anđela – anđela čuvara i anđela poslatog da uzme dušu. Tada joj se pokazuje lepota Carstva nebeskog i prestola Božjeg, ili mesta gde su duše koje nisu ostvarile svoj cilj, bivaju odgurnute u tamu.
Profesor Stupar takođe govori o mitarstvima, nebeskim carinicima koji ispituju dušu. Demoni čine sve da porobe čoveka i vrgnu ga u pakao, prikazujući se duši u svojoj ružnoći i pokušavajući je uplašiti i odvući. Smisao molitvi je da duša bez prepreka dođe pred Gospoda.
Nakon 40 dana, duša dolazi pred Božji presto gde se odlučuje njena sudbina do konačnog suda. Najmanje dobro delo učinjeno za života može biti presudno tog dana. Molitve i dobra dela bližnjih u tih 40 dana mogu mnogo pomoći duši. Ponekad, Bog po svom promislu, vrati dušu u telo kako bi joj dao šansu da se pripremi za sud. Tako je otac Pajsije pričao o ženi koja je vraćena u život nakon tri dana kako bi se ispovedila i bila spremna za smrt.
Ovaj tekst pruža detaljan uvid u pravoslavno verovanje o putu duše nakon smrti, važnosti molitve i ulogama anđela i demona u tom procesu.
BONUS TEKST
Smrt je univerzalno iskustvo koje se posmatra i tumači kroz različite religije, filozofije, i kulture. U pravoslavnom hrišćanstvu, smrt nije kraj, već prelaz u drugi oblik postojanja. Prema učenju Pravoslavne crkve, duša nastavlja da živi i nakon što telo umre.
Prva dva dana: Duša nakon upokojenja lutа i obilazi mesta koja je volela za života. Tokom tih dana, Bog joj daje slobodu da obiđe sve drage ljude i mesta, ali duša ne može stupiti u kontakt s njima jer nema telo. U pratnji anđela čuvara, duša se oslobađa tereta tela i telesnosti i postaje pokretljiva, sposobna da se brzo kreće.
Treći dan: Duša se uznosi na nebo gde treba da prođe kroz podnebesje i dođe pred presto Božji. Taj dan je posebno važan za molitvu, jer duša prolazi kroz prve ispitivanja pred Božjim sudom.Duša prolazi kroz mitarstva, što su duhovne kontrole ili ispitivanja kroz koja duša mora proći. Anđeli pomažu duši dok demoni pokušavaju da je zastraše i odvedu u tamu. Ove prepreke predstavljaju iskušenja i grehe koje je osoba činila tokom života.
