Udovica legendarnog pevača narodne muzike, Marinka Rokvića, Slavica Rokvić, dostojanstveno nosi težak gubitak voljenog muža. Trudi se da svojim sinovima, Nikoli i Marku, kao i unucima, pokaže kako se život i ljudi trebaju poštovati i voleti, i to svojim ličnim primerom. Iako je praznina zbog gubitka muža stalno prisutna, Slavica je pronašla snagu i ljubav u svom srcu da svakodnevno ulepšava život sebi, svojoj porodici, ali i brojnim pratiocima koji sa nestrpljenjem prate njene blogove i postove na društvenim mrežama.
Slavica Rokvić često deli svoje misli i savete putem svog Instagram profila. Njene reči inspirišu i motivišu mnoge, posebno žene koje se suočavaju sa sličnim životnim izazovima. Jedna od njenih poruka glasi: “Ko gleda spolja sanja, ko gleda unutar sebe, budi se. Jer iz čoveka ne može izaći ono čega tamo nema. Zato čoveče, probudi se.” Ove reči odražavaju njen stav prema životu i unutrašnjoj snazi.
Pored inspirativnih poruka, Slavica deli i praktične savete kako ostati zdrav, kako se nositi sa problemima menopauze, kako pripremiti nova jela, ukrasiti dom i otkriti umetnicu u sebi. Na svom profilu redovno objavljuje fotografije jela koja sama priprema, slike iz teretane, kao i slike svoje porodice. Jednom prilikom je uz staru fotografiju na kojoj su ona i Marinko nasmejani i srećni, napisala emotivnu poruku: “Zaborav je težak, prosto nemoguć jer neprestano tečeš mojim venama.”
- Uprkos gubitku najveće ljubavi, Slavica se trudi da živi kvalitetan i ispunjen život. U tome je podržavaju sinovi Nikola i Marko. Njeni motivacioni tekstovi i poruke na Instagramu imaju veliki odjek među njenim pratiocima. Slavica često dobija pitanja od svojih pratiteljki, a na jedno od njih se posebno osvrnula: “Drage moje, koliko samo vaših iskrenih životnih priča, razmišljanja, pitanja, saznanja, preispitivanja… u dirljivim porukama koje mi šaljete. Divne ste.”
Jedno često pitanje koje joj prate žene jeste: “Gde tražiti radost kada mladost i lepota izblede, kada starost zakuca na vrata?” Slavica je odgovorila na to pitanje sa puno mudrosti i topline: “A šta je u stvari starost za vas? Za mene, to je sloboda u svakom smislu. Period gde mudrost i lepota duše nadvladaju spoljašnjost. Gde gravitaciji prkosim osmehom, gde radost i snagu crpim iz životne radosti svoje dece i unučića. Gde se u sutonu i izlasku sunca napajam solarnom energijom i D vitaminom. Gde se dopingujem redovnim vežbanjem, čitanjem dobrih knjiga, kreativnošću u svakom smislu, družeći se sa prijateljima, prirodom… Slušajući dobru muziku, ne mešajući se u tuđe živote, pomažući savetom kada se to od mene zatraži, pružajući utehu i lepu reč svakome koga susretnem na životnom putu.”
Slavica ističe važnost samopoštovanja i ljubavi prema sebi, bez obzira na godine. Ona piše: “Na pragu sedme decenije ne osećam se manje vrednom, ne upoređujem se ni sa kim, ne tražeći dlaku u jajetu. Ostajući verna originalnosti i tradiciji, ne mareći za tuđu sklonost falsifikatu. Dok sam bila mlađa, sklanjala sam se sa kiše da ne pokisnem, a sada veoma često me možete sresti bez kišobrana jer što starija sve više verujem u priče iz detinjstva da ćemo od kiše porasti, ali sada ne u visinu, već u ovim godinama napraviti skok u samopoštovanju, ljubavi i nežnosti prema sebi.”
Slavica poziva sve žene da prihvate svoje mane, pretvore ih u lepotu življenja i unesnu najlepše boje u svoje živote. Ona završava svoj tekst sa porukom: “I da ne zaboravimo, možda odavno nismo čule: ‘Divne smo, voljene, jedinstvene, posebne, potrebne smo ovom svetu, ne predajmo se kakve god bitke da bijemo, snaga je u nama, ne dozvolimo da se pred sobom krijemo.’ Radujmo se drage moje jer starost nastupa isključivo onda kada mi to odlučimo.”
