U decembru 2002. godine, Lidiji Ferčajld je rečeno da dvoje dece koje je rodila ne mogu biti njena sa medicinske tačke gledišta, što ju je potpuno šokiralo. “Znam da sam nosila ovu decu i da sam ih rodila,” izjavila je zbunjena i uplašena Amerikanka medijima.
Sve je počelo kada je tada 26-godišnja Lidija bila u procesu razvoda od svog partnera i oca svoje dece, Džejmija Taunsenda. Njihova veza bila je turbulentna i problematična već godinama, i ovo nije bio prvi raskid. Ali ovog puta, Lidija je bila trudna sa njihovim trećim detetom i suočavala se sa sve većim finansijskim problemima, pa je bila primorana da se prijavi za državnu finansijsku pomoć. Država Vašington je tada zahtevala DNK testove oba roditelja kako bi dokazali svoju vezu sa decom.
- Ovo je trebalo da bude rutinsko testiranje, ali je Lidija ubrzo dobila poziv da dođe u kancelariju državnog tužioca radi pregleda rezultata. Na početku je mislila da je to uobičajen deo procesa, ali čim je ušla u kancelariju, shvatila je da nešto nije u redu.
“Sedela sam pored vrata, a oni su samo zurili u mene. Pitala sam ih: ‘Pa, kakvi su rezultati?’. Rekli su mi: ‘On je 99 odsto otac, ali postoji problem, nema šanse da si ti majka.’ U početku sam se nasmejala i odbrusila im: ‘O čemu pričate?’ Ali oni su nastavili da me rešetaju pitanjima: ‘Da li si ti uopšte Lidija Ferčajld? Ko si stvarno? Odakle ti ova deca? Da li je tvoja sestra rodila ovu decu i dala ih tebi?'”, ispričala je Lidija za “Only Human”. DNK rezultati su bili krajnje neobični. Iako je Lidija bila trudna i rodila dvoje dece, testovi nisu pokazivali podudarnost između njenog DNK i DNK njene dece. Ne samo da joj je uskraćena finansijska pomoć, već je postala i predmet krivične istrage.
Panika ju je obuzela, pa je odmah pozvala svoje roditelje jer je postojala opasnost da će joj vlasti oduzeti decu zbog sumnje u prevaru. “Mislila sam da se šali, ali onda je počela da plače. Rekla sam joj: ‘O, mora da je neka greška. Bila sam tamo kada su se deca rodila. Videla sam ih kako izlaze iz stomaka. Držala sam ih u rukama,” rekla je njena majka Kerol Ferčajld.
Porodica je podvrgnuta testiranju još najmanje tri puta, ali rezultati su uvek bili isti – Lidija nije bila majka svoje dece. “Osećala sam se kao da se borim sama za svoju decu, ali niko me nije slušao. Svaki dan sam se osećala kao da ih gledam poslednji put,” ispričala je Lidija. Kada je kasnije rađala svoje treće dete, prisutan je bio i sudski službenik koji je uzeo uzorke krvi – i majke i novorođenčeta – za DNK testiranje.
“Ponovo se pokazalo da nema šanse da je beba moja,” rekla je Ferčajld. Iako je sudski službenik bio svedok porođaja, DNK dokazi su govorili drugačije. Lidija je sada bila suočena sa mogućnošću da izgubi dvoje male dece, ali i tek rođenu bebu.
- Slučaj druge žene, Karen Kigan, vratio joj je nadu. Karen je prošla kroz slično iskustvo kada su DNK testovi pokazali da dvojica njenih sinova nisu njeni biološki sinovi, iako su bili braća. “Svako dete od istog oca i iste majke trebalo bi da nasledi gene od oba roditelja. U slučaju Karen Kigan izgledalo je kao da dva njena sina nisu nasledila njen DNK,” rekla je Lin Ul, specijalista za transfuzijsku medicinu. Brojni testovi su otkrili da Karen ima himerizam, retko stanje zabeleženo u manje od 40 slučajeva na svetu. Himerizam znači da osoba ima najmanje dva genetski različita tipa ćelija zbog fuzije dve oplođene jajne ćelije u ranoj fazi razvoja.
Nakon što je advokat Alan Tindel otkrio ovaj slučaj, Lidija je podvrgnuta daljim testovima koji su pokazali da i ona ima himerizam. DNK njenog blizanca bio je skoncentrisan u njenoj utrobi, zbog čega testovi nisu pokazivali da su njena deca zaista njena. Srećom, konačno je dokazano da je Lidija majka svoje dece i slučaj je odbačen.
“Verovatno danas ne bih imala svoju decu da nije otkriven slučaj Karen Kigan. Ne bi im ni palo na pamet da možda imam himerizam,” rekla je Lidija.
