Marina K. je tokom studentskih dana upoznala dečka sa sela u kojeg se odmah zaljubila. Njihova veza brzo je napredovala, pa su se nakon godinu dana zabavljanja venčali. Vođena ljubavlju, Marina je odlučila da zameni gradski život za seoski, ali ubrzo je doživela neočekivane poteškoće.
“U tom trenutku sam verovala da je odluka da živimo na selu ispravna. Moj suprug me je nekoliko puta doveo kod svojih roditelja dok smo još bili u vezi. Delovali su kao fini ljudi, pravi domaćini, i lepo su me prihvatili. Međutim, na kraju se ispostavilo da nije sve onako kako sam zamišljala”, započela je Marina svoju ispovest za Telegraf.
- Nakon venčanja, Marina je morala da se uključi u seoske aktivnosti i da obavlja seoske poslove, što joj je veoma teško palo. “Nemojte me pogrešno razumeti, radila sam ja sve i svašta iako sam gradsko dete. Ništa mi nije teško padalo! Možda nisam znala kako se muze krava, ali sam ubrzo i to naučila! Nervirao me je ceo taj koncept življenja na selu. Moj muž se nije pitao ništa, a ja još manje. Svekar je uvek vodio glavnu reč.”
Jednom prilikom, kada je spomenula da bi želela da nađe posao kako bi malo izašla iz kuće, svekar je umalo dobio nervni slom. “Ne ideš ti nigde! Ima da budeš ovde i da radiš ono što ti ja kažem! Jesi li gladna? Nisi! Jesi li žedna? Nisi! Prema tome, radićeš sve kao i do sada i nemoj da sam ti glas više čuo!”, ispričala je Marina vidno iznervirana.
Marini su svekrove reči teško pale, a još više ju je pogodila činjenica da suprug nije stao u njenu zaštitu i da se ništa ne pita. Dve godine kasnije, Marina je shvatila da seoski život nije za nju i podnela je zahtev za razvod braka.
- “Jednostavno nisam više mogla da istrpim sve! Bila sam im kao sluškinja. Njegova majka je obavljala sve poslove oko stoke, a jedva je stajala na nogama. Niko je nije poštovao, baš kao ni mene. Savetovala me je da ćutim jer sam žena i moja reč po nekom pravilu nije smela da se čuje. To me je ljutilo još više. Pobegla sam, jednostavno nisam više mogla da podnesem da se neko tako ponaša prema meni”, dodala je Marina. Uprkos tome što se udala u imućnu i domaćinsku porodicu, Marina nije želela da toleriše određene stvari. Nakon što je roditeljima saopštila odluku o razvodu, nije naišla na njihovo razumevanje.
“Porodica mog bivšeg muža je imućna, ali džabe im sve pare ovog sveta kada ne znaju da uživaju u njima. Morala sam da molim supruga za svaki dinar, a on mi je to redovno ‘nabijao na nos’. Moji roditelji su bili protiv toga da se razvedem, ali bila sam odlučna! Pa ne žive oni sa njima nego ja! Znam najbolje kako mi je bilo sve vreme”, istakla je Marina. Vratila se u Beograd i već nekoliko godina živi i radi u svom rodnom gradu.
“Ne bih menjala ovu slobodu ni za šta na svetu. Sama sam svoj čovek. Radim, imam svoju platu, živim skromno, ali srećno. Tek sada shvatam u kakvom sam kavezu bila. Selo mi je ostalo u lošem sećanju! Kada neko spomene seosku idilu, ja se samo nasmejem. Nisu ljudi iz grada svesni kako narod tamo živi. Svaka čast onome ko može, ali ja zaista nisam spremna na to da me neko svakodnevno ponižava”, zaključila je Marina.
