Vest o detetu pronađenom na ulici, koje su odgajali ulični psi, pre više od dve decenije obišla je ceo svet. Ivana Mišukova, koji sada ima 32 godine, spasili su zvaničnici kada je imao svega pet godina i dve godine je živeo na ulici sa psima. Životinje su bile njegova jedina porodica. Svakog jutra dečak je išao u lokalnu pekaru sa svojim psima da prosi hranu u Reutovu, gradu blizu Moskve. Ovaj slučaj postao je poznat širom sveta, te je pretočen u knjigu, ali i film. Ivana je postao poznat i kao Vanja, a njegova priča o drugovanju sa lutalicama slomila je srca mnogim ljudima.
“Razumem da nije bilo tih pasa, ne bih preživeo na ulici. Zahvalan sam i policajcima koji su me izvukli iz čopora, i naravno hraniteljki koja me je odgojila,” rekao je Ivan.
- Kako je dete završilo na ulici? Ivan je živeo sa dedom alkoholičarem koji ga je danima napuštao. U jednom momentu, okrenuo se uličnim psima, koji su mu pružili utehu. Policiji su bila potrebna tri pokušaja da odvoje dečaka od pasa jer su lutalice odbijale da ih puste bliže detetu. “Voleo sam pse i oni su voleli mene,” rekao je Ivan socijalnim radnicima nakon što je spašen. Psi su se zvali Džesi, Goga, Maša i Seva – a kada su životinje hvatale hranu, delile su je sa Ivanom i obrnuto. Grejali su ga u ledenim noćima kada se mazio uz njih, otkrio je Ivan. “Olizali su me po licu – tako psi daju poljupce,” objasnio je.
Socijalni radnici smestili su Ivana u sumorno sirotište u blizini Moskve. Neverovatno, njegovi voljeni psi su osetili njegovu lokaciju i uzalud ga čekali na kapiji ustanove. Kasnije su ubijeni po naređenju zvaničnika. Ubrzo nakon toga, Ivana je podigla brižna hraniteljka Tatjana Babanina. Tatjanina ljubazna briga omogućila je da se Ivan oporavi. Zatim je ušao u prestižnu pomorsku kadetsku školu Kronštat. Tamo je imao priliku da defiluje pred Vladimirom Putinom. Ivan se nadao karijeri u službi bezbednosti FSB, ali se umesto toga vratio u Reutov i sada radi kao operater u fabrici za proizvodnju žice, piše Dejli Mejl.
- Još jedan šokantan slučaj je Viktor ‘Vitja’ Kozlovtsev iz Podolska, koji sada ima 25 godina. On je proveo četiri godine živeći sa rotvajlerom, spavajući na istom tepihu sa njim i delili su hranu. Kada je pronađen sa sedam godina, jedva je govorio i umesto toga je lajao, hodao na sve četiri noge i jeo kao pas iz činije. Njegova majka – alkoholičarka – smatrana je “nesposobnom” da ga odgaja. Prema jednom ruskom izveštaju, “samo se pas brinuo o njemu.” Medicinska sestra iz okružne klinike spasila je dete. Gledajući kartone mladih pacijenata, primetila je da Vitja nije doveden na pregled više od četiri godine. Medicinska sestra je otišla na adresu na kojoj je bilo prijavljeno da živi dečak – niko nije otvorio vrata. U stan su lekari ušli tek nakon intervencije okruga i Centra za socijalni rad.
“Kada su službenici Ministarstva za vanredne situacije otvorili vrata, pas i dete izjurili su da trče za njima. Dečak se kretao na sve četiri noge, bio je bez odeće. Insekti su bili po njihovim glavama, a nokti su im toliko porasli da su ličili na kandže. Staratelji su pokušali da dignu dete na noge, ali je pas jurnuo na njih – ona je žestoko branila svoje ‘štene’,” kaže Lilit Gorelova, Vitjina starateljka.
- Dečak je znao da izgovori samo jednu reč – “bonduelle.” Lilit je o Vitji znala dosta i pre nego što ga je usvojila. U zimu 2006. godine, dobila je poziv iz sirotišta da može da dođe po dečaka jer neće preživeti u sirotištu. “Upozorili su me da je veoma čudan: ne govori, ne hoda, može da ugrize ili da se sklupča. Vitja nije prvo usvojeno dete u porodici Gorelov. Ukupno su Lilit i Aleksandar podigli 35 dece. Glava porodice ne poriče: upozoreni su da će dete biti čudno, ali nisu očekivali da će sve biti tako ozbiljno.”
“Kada smo došli da posetimo Vitiju u bolnici, hodao je na sve četiri noge i sakrio se ispod stola. Lilit ga je izvukla, stavila na kolena. Odveli smo ga istog dana. Dečak nije imao ni toplu odeću, iako je bila zima. Umotali smo ga u ćebe i odneli kući,” rekla je. Vitja je proveo samo nedelju dana u bolnici, ali za to vreme lekari su ga bukvalno stavili na noge. “Pre toga je puzao samo na sve četiri. A kada su nam ga dali, već je mogao da hoda, mada ne bez pomoći – trebalo ga je pridržati ispod ruku. Istina, dugo nije mogao da siđe niz stepenice, noge mu se nisu savijale, jer su bile kao štapovi,” pričala je o detaljima Lilit.
Kasnije, uz pomoć hraniteljke Lilit Gorelove, Vitja je počeo da uči da govori i da se školuje. Kako piše Dejli Mejl, učio je za krojača. “Voli da šije, srećan je kada drži iglu u ruci,” rekla je Lilit. “Ali on takođe ima želju da postane baštovan,” pisao je Dejli Mejl 2019. godine, prenosi Mondo.
