Roditelji obično su spremni na sve kako bi deci obezbedili što bolju budućnost i uslove za život. Često se događa da se upute u inostranstvo kako bi radili dugih sati za veću finansijsku dobit kako bi osigurali svojim potomcima prosperitetniji život. Međutim, postoje slučajevi kada ta deca ne cene ni trunku napora svojih roditelja.
Jedna takva priča tiče se porodice Cvetković iz Leskovca, čija sudbina već gotovo dve godine izaziva zaprepašćenje u Srbiji. Ljudi ne mogu da veruju da bi sinovi mogli tako da se ponašaju prema roditeljima, koji su im omogućili izuzetno udoban život na visokoj nozi!
Cvetkovići su proveli čak 40 godina radeći u Nemačkoj kako bi svojoj deci obezbedili bolju budućnost, ne sluteći da će se upravo od te dece doživeti najgori mogući scenario! Kada su odlučili da odu da rade u inostranstvo, ostavili su ćerku i dva sina, koji su tada bili u pubertetu, kod bake i deke po ocu u Srbiji. Sa solidnim prihodima koje su Cvetkovići stvarali, deca su živela u izobilju, a roditelji su svaki slobodan trenutak koristili da posete svoju domovinu i provedu vreme sa porodicom.
Kada su sinovi odrasli, a roditelji uštedeli dovoljno, izgradili su im luksuzne kuće i kupili im stanove na crnogorskom primorju. Ćerki su obezbedili bogat miraz u vidu novog BMW-a i raznih poklona. Porodična ljubav je cvetala, sve je bilo idilično, sve dok S. Cvetković nije preminuo.
Tada je usledila tragedija za njegovu životnu partnerku, koja nije mogla ni da nasluti takav obrt događaja. Mesec dana nakon što se porodica vratila u domovinu da uživa sa unucima u blagodetima koje su teškim radom stvorili, S. Cvetković je umro. Iako je imao osamdesetak godina, bio je zdrav, ali već neko vreme je patio od demencije.
Nakon njegove smrti, sinovi su dobili ugovor o doživotnom izdržavanju, iako je situacija zapravo bila obrnuta – roditelji su izdržavali svoju decu, čak i u starosti. Ugovor je dao sin, a u njemu se navodi da svu imovinu poklanja svojim sinovima.
Pokojnikova supruga, koja je ostala bez svog doma, sada se bori sa situacijom. Sinovi i snaje ne komuniciraju ni sa majkom ni sa sestrom, a porodica je razorena zbog sukoba oko nasledstva. Starica je, u međuvremenu, smeštena u starački dom, ali se brzo vratila kod svoje ćerke. Situacija je teška, a njeni sinovi su je praktično izbacili iz kuće, ostavivši je samo sa minimalnim stvarima.
Situacija je postala još složenija jer u ugovoru nije pomenuta supruga autora ugovora, iako su imovinu sticali zajedno. Cela situacija je postala tragična i čudna, čak i za advokate i socijalne radnike koji su učestvovali u slučaju.
Nakon svega, majka je na kraju smeštena u starački dom, suočavajući se sa nepravdom i tugom zbog odnosa svojih sinova. Ćerka je pokušala da pomogne, ali su sinovi izgubili kontakt i sa majkom i sa sestrom. Starica sada živi sa dubokom tugom i osećajem izdaje, pitajući se kako je mogla biti izbačena iz svoje kuće nakon toliko godina požrtvovanja i ljubavi prema deci. Ova priča oslikava bolnu stvarnost mnogih porodica širom sveta, gde se nasledstvo često pretvara u izvor konflikta i patnje, umesto u simbol porodične solidarnosti i ljubavi.
