Srpska pravoslavna crkva svake godine 23. septembra obeležava sećanje na Svete mučenice Minodoru, Mitrodoru i Nimfodoru, tri sestre koje su još u davna vremena svojim životom i smrću ostavile dubok trag u hrišćanskoj tradiciji.
Njihova priča prenosi se s generacije na generaciju, jer u sebi nosi snažno svedočanstvo o veri, istrajnosti i odanosti Bogu uprkos najtežim iskušenjima.Prema predanju, sestre su rođene u Vitiniji, oblasti na prostoru Male Azije. Odrasle su u hrišćanskoj porodici i od najranijeg detinjstva učene da slede Hristova učenja. Kada su odrasle, nisu želele da žive u raskoši sveta, već su odlučile da se povuku u pustinju i tamo vode asketski život. Dane su provodile u molitvi, postu i potpunoj posvećenosti Bogu, udaljene od užurbanog sveta i njegovih iskušenja.
- Kako je vreme prolazilo, među ljudima se pročulo da sestre poseduju isceliteljske moći. Pričalo se da njihovom molitvom mnogi bolesni ozdravljaju, a oni u nevolji pronalaze utehu. Sve više vernika počelo je da ih posećuje, tražeći pomoć i blagoslov. Njihova vera i blagočestivost širile su se brže od glasova vlasti, pa su ubrzo stigle i do ušiju knezа Fontona, koji je vladao tim krajem u prvoj polovini četvrtog veka.
Knez je poslao svoje vojnike da uhapse sestre i dovedu ih pred njega. Kada ih je ugledao, iznenadila ga je njihova smirenost. Njihova lica zračila su blagošću i nisu pokazivala strah pred sudom. Fonton je, umesto da odmah pribegne sili, pokušao da ih pridobije laskavim rečima. Obećavao im je brak s bogatim velmožama, život u obilju i časti, samo ako se odreknu Hrista i prinesu žrtvu rimskim bogovima.
Sestre su odlučno odbile takve ponude. Njihova vera bila je jača od obećanja ovoga sveta. Knez se tada razgnevio i naredio da najstarija sestra, Minodora, bude mučena, dok su Mitrodora i Nimfodora odvedene u tamnicu. Tokom mučenja, Fonton je još jednom pokušao da je primora da se pokloni idolima, ali Minodora mu je hrabro odgovorila da već prinosi žrtvu – i to samu sebe, svom Gospodu i Bogu. Nedugo zatim, iscrpljena mukama, izdahnula je ostavivši primer nepokolebljive vere.
Knez je tada pozvao njene sestre i doveo ih pred telo Minodore. Mislio je da će prizor srušenog i mučenog tela slomiti njihovu volju. Međutim, i Mitrodora i Nimfodora ostale su verne Hristu, odbijajući svaku pomisao da se odreknu svoje vere. Fonton je, obuzet besom, naredio njihovu smrt. Predanje govori da je upravo u trenutku kada su ubijene sestre, grom udario i ubio samog kneza i njegove vojnike, što je narod doživeo kao znak Božje pravde.
- Tela svetih mučenica potom su preuzeli vernici i sahranili ih s poštovanjem, a uspomena na njih počela je da živi kroz vekove. Njihova žrtva postala je simbol istrajnosti u veri i primer kako ni najteža stradanja ne mogu pokolebati onoga ko istinski veruje.
U narodu su se, tokom vremena, oblikovali različiti običaji i verovanja vezani za dan kada se obeležava uspomena na svete mučenice. Prema predanju, veruje se da tog dana svako treba da bude blag prema svojim bližnjima, da izbegava svađe i da se trudi da se pomiri sa onima s kojima je bio u sukobu. Poseban naglasak stavlja se na molitvu za zdravlje porodice i na oproštaj, jer se smatra da ovaj dan nosi posebnu duhovnu snagu da se u srcima ljudi probudi saosećanje i mir.
U nekim krajevima postojalo je i verovanje da se na ovaj praznik ne treba udaljavati od kuće. Ljudi su verovali da je taj dan posvećen unutrašnjem miru i da ga treba provesti u sabranosti, sa porodicom i u molitvi. Zajedničko za sva predanja jeste da se naglašava važnost molitve, praštanja i dobrote.
Priča o svetim sestrama Minodori, Mitrodori i Nimfodori i danas inspiriše vernike. One se doživljavaju kao simbol neustrašivosti pred nepravdom i siležom, kao dokaz da vera može biti jača od svakog iskušenja. Njihov primer podseća ljude da se pravo bogatstvo ne meri zemaljskim dobrima, već snagom duha i ljubavlju prema Bogu.
Zato se i danas, kada se obeležava njihov praznik, mnogi trude da makar na trenutak zastanu, pomole se i sete da je život, ma koliko bio težak, uvek ispunjen smislom onda kada se živi u veri, praštanju i ljubavi. Tako uspomena na tri sestre, mučenice iz Vitinije, nastavlja da živi, podsećajući da se hrabrost i vera ne zaboravljaju i da njihova svetlost i dalje obasjava put svim onima koji traže snagu i utehu u Hristu.
