U današnjem članku vam donosimo priču žene koja je sasvim slučajno gledajući dedine nalaze pronašla izvod iz matične knjige i otkrila da ima brata za kojeg nije znala da postoji.U nastavku teksta pročitajte ispovijest ove žene…
Priče koje menjaju život često počinju sasvim neočekivano, u trenucima kada im se najmanje nadamo. Tako je jedna žena iz Jagodine doživela šokantno otkriće dok je pretraživala medicinsku dokumentaciju svoga dede, koji je zbog bolesti bio primljen u bolnicu. Umesto očekivanih rezultata i papira o njegovom zdravstvenom stanju, pronašla je izvod iz matične knjige rođenih sa precrtanim matičnim brojem i dopisanim detaljima, dokument koji je postao ključni trag do istine koja će joj zauvek promeniti život – saznala je da ima brata za koga nikada nije znala da postoji.
Kako je kasnije opisala u svojoj ispovesti na jednoj Fejsbuk grupi, sve je počelo pre dve godine, u trenutku kada je pokušavala da pomogne dedi. Listajući gomilu papira, naišla je na pomenuti dokument koji joj nije davao mira. „U meni je gorilo“, priznala je iskreno, opisujući prvi susret sa tajnom koja se skrivala u porodici. Ispostavilo se da je njena majka rodila dete pre nego što se udala za njenog oca, a potom ga dala na usvajanje.
Njena prva reakcija bila je neverica. Otac o svemu tome nije imao nikakvog saznanja, jer se porođaj dogodio dve godine pre nego što se on i njena majka venčali. Ta činjenica otvorila je bezbroj pitanja, a ćutanje majke samo je podgrevalo misteriju. Tek kada je odlučila da razgovara sa bakom i dekom, tajna je polako počela da izlazi na površinu.
- Bilo je bolno, ali istina je otkrivena – njena majka je zaista rodila sina u Narodnom frontu u Beogradu. Dete je bilo muško, a na krštenici je bilo upisano ime Dragan. Taj detalj bio je prelomni trenutak u njenom traganju. Kako se imena mogu menjati tokom usvajanja, ali datum rođenja ostaje zauvek isti, ona je došla do saznanja da se njen brat rodio 1. maja 1988. godine i da je dat na usvajanje porodici iz Jagodine.
Sa tom informacijom, rešila je da svoju priču podeli javno, u nadi da će zajednica pomoći u potrazi. Njene reči, objavljene na internetu, bile su jednostavne i potresne: „Ja samo hoću da ga upoznam i zagrlim. Hvala vam od srca. Želim vam srećne Novogodišnje praznike“. Njena iskrenost dotakla je stotine ljudi, a objava je izazvala talas reakcija i komentara.
Mnogi su poželeli da pomognu, a pojedini su čak nudili moguće tragove. Jedna žena iz Jagodine napisala je da misli da zna o kome bi moglo biti reč – prema njenim rečima, muškarac rođen tog datuma živeo je između Jagodine i Kragujevca, bavio se sportom, završio školu u Kragujevcu i imao stanove u oba grada. Iako taj trag još nije potvrđen, za Jagodinku koja traga za bratom bio je to tračak nade da će jednog dana uspeti da pronađe izgubljeni deo svoje porodice.
- Njena priča jasno pokazuje koliko su porodične tajne duboko ukorenjene i koliko mogu oblikovati živote budućih generacija. Majka, koja se iz različitih razloga odlučila da svoje prvo dete da na usvajanje, nikada o tome nije govorila. Za ćerku, koja je odrasla verujući da poznaje sve delove svoje porodice, saznanje da ima brata bilo je istovremeno šokantno i oslobađajuće.
U njenom glasu nema osude. Naprotiv, njena želja je jednostavna i ljudska – da pronađe brata, da ga pogleda u oči i da mu pruži zagrljaj. To je postala njena misija, njen prioritet i razlog zbog kog je odlučila da javno progovori. Kroz svoju ispovest, podsetila je sve nas koliko su važni porodica, koreni i povezanost, čak i kada okolnosti nisu savršene.
Danas, dok još uvek traga i nada se, jasno je da je njen život već dobio novu dimenziju. Potraga za bratom nije samo potraga za izgubljenim članom porodice – to je i potraga za sopstvenim identitetom, za delom slagalice koji je dugo nedostajao. Bez obzira na to koliko će trajati i kakav će biti ishod, već sada je uspela da inspiriše druge da podele svoje priče i da potraže istinu o sebi i svojoj prošlosti.
Za sada ostaje pitanje da li će sudbina spojiti brata i sestru. Ako se to dogodi, biće to priča o ponovnom susretu, o ljubavi i o vezi koja je, uprkos godinama razdvojenosti, ostala neizbrisiva. A čak i ako put potraje, njena odlučnost i vera pokazuju da za porodicu nikada nije kasno
