Peca Popović, poznati novinar, često je Davorina Popovića oslovljavao s „Predsjedniče“, a kada su ga upitali zašto to radi, pružio je objašnjenje koje savršeno opisuje veličinu Davorinovog karaktera. On je rekao da je Davorin bio čovek koji je umeo da se ponaša u skladu s društvom u kojem se nalazio – s mangupima je bio mangup, a s gospodom pravi gospodin. Umeo je da nađe pravu meru u svakom odnosu.

Ono što je Davorina izdvajalo je njegova ljudskost, dobrota i čestitost, osobine koje su bile važnije od novca ili bilo kojeg drugog materijalnog uspeha. Upravo zbog toga su ga ljudi u Sarajevu, ali i širom Jugoslavije, poštovali i gledali kao uzor. Popović je dodao da je Davorin oličavao sve ono što je njihova generacija smatrala vrednim i značajnim – ljudskost, poštenje i moralnost.

  • Bliski prijatelji se s velikim osmehom sećaju Davorina i njegove karakteristične rečenice kojom bi često započinjao priče: „Slušaj, da ti pjevač nešto kaže…“. Nadimci koje su mu davali ljudi iz njegovog okruženja bili su različiti – porodica i najbliži prijatelji su ga zvali jednostavno Davor, dok su ga drugi znali kao Pimpek ili Dačo. On sam se, s humorom, nazivao „Pjevač“, ističući svoju strast prema muzici.

Iako je Davorin bio talentovan i za sport, posebno za rukomet i košarku, ljubav prema muzici je ipak prevagnula. Postao je prepoznatljivo lice jugoslovenske muzičke scene kao pevač legendarne sarajevske grupe Indexi. Pesma “Bacila je sve niz rijeku” jedna je od njihovih najpoznatijih, a iza nje stoji emotivna ljubavna priča, odnosno dve – jedna Kemala Montena, a druga Davorina Popovića.

Pesmu je komponovao basista grupe Fadil Redžić tokom turneje u Sovjetskom Savezu, kad je bio daleko od supruge i obuzeo ga je osećaj tuge. Kada je melodija nastala, Kemal Monteno je napisao tekst inspirisan vlastitim iskustvom zaljubljenosti u devojku iz Čapljine.

  • Monteno se seća kako je tragao za njom po vreloj Čapljini, sve dok je nije ugledao bosu, okruženu cvećem, što je kasnije pretočio u stihove „stajala je usred bašte ko najljepši cvijet“.

S druge strane, Davorinova priča bila je tragičnija – on je bio zaljubljen u devojku iz Sarajeva, s kojom je planirao brak. Međutim, iako je ona ostala trudna, pred sam čin venčanja se predomislila, abortirala i napustila ga, što je inspirisalo stihove „nosila je našu ljubav, našu sreću, prvi cvijet, bacila je sve niz rijeku i pošla u drugi svijet“.

BONUS TEKST

Da li ste znali da je origami, drevna japanska umetnost savijanja papira, mnogo više od puke zabave? Iako se često posmatra kao hobij ili način za izradu dekorativnih figura, origami ima duboko ukorenjeno značenje u japanskoj kulturi, ali i brojne praktične primene u modernom svetu. Origami je nastao u Japanu pre više od hiljadu godina, i u početku je bio povezan sa religijskim ceremonijama. Sam čin savijanja papira imao je simbolički značaj, jer su mnoge figure predstavljale sreću, dugovečnost i duhovnu čistotu. Na primer, tradicionalni origami ždral smatra se simbolom sreće i vere, a postoji i verovanje da će onaj ko napravi hiljadu papirnih ždralova ostvariti svoju najveću želju.

  • Međutim, origami nije samo umetnička forma; danas se koristi u nauci i tehnologiji na iznenađujuće načine. Naučnici su inspiraciju iz origamija iskoristili u izradi fleksibilnih solarnih panela koji se mogu saviti i prevoziti u svemir, a potom otvoriti u potpunosti kada stignu na svoje odredište. Origami tehnike takođe pomažu u medicini, gde se koriste za pravljenje mikroskopskih uređaja koji se mogu uviti i zatim proširiti unutar ljudskog tela, omogućavajući preciznije i manje invazivne hirurške zahvate.

Ova veština zahteva strpljenje, preciznost i kreativnost, ali ona nas istovremeno uči važnim životnim lekcijama – kako od jednostavnog lista papira, uz pažljive poteze i planiranje, može nastati nešto predivno i složeno. Zato, sledeći put kada uzmete papir i počnete da savijate, setite se da možda radite mnogo više nego što mislite – stvarate umetnost, ali i potencijalno učestvujete u tehnološkom napretku!