Melania Trump, bivša prva dama Amerike, u svojim memoarima otkriva zanimljivosti o svom načinu ishrane, posebno kada je na putovanjima. Jedna od njenih specifičnih navika jeste da nikada ne jede sirovu ribu. Tokom zvanične posete Japanu sa suprugom Donaldom Trumpom, jasno je stavila do znanja osoblju da ne voli suši i zamolila ih da ga ne donose na sto.
Ipak, kada ima priliku, voli da proba domaću hranu zemlje koju poseti, kao što je to bilo u Tokiju, gde je uživala u tradicionalnom japanskom obroku prilagođenom njenim preferencijama. Melania posvećuje veliku pažnju zdravoj ishrani i načinu života, ali naglašava da ne drži striktne dijete.
- Počinje dan laganim doručkom, često birajući smuti ili ovsenu kašu. Njen cilj je da svakodnevno pojede najmanje sedam komada voća, čime se trudi da unese dovoljno vitamina i vlakana. Iako se uglavnom hrani zdravo, povremeno sebi dopušta slatkiše poput čokolade, sladoleda ili čak Coca-Cole, smatrajući da je važno povremeno udovoljiti željama, dokle god je ishrana balansirana.
Za ručak najčešće bira raznovrsne salate, dok za večeru preferira kombinaciju mesa i povrća. Takođe vodi računa o unosu tečnosti, jer smatra da je hidratacija ključna za dobro zdravlje. Njena rutina uključuje svakodnevno vežbanje, a posebno uživa u pilatesu i tenisu, što joj pomaže da ostane u formi. Nakon rođenja sina Barrona, upravo su zdrava ishrana i redovni časovi pilatesa dva do tri puta nedeljno doprineli njenom brzom oporavku i povratku u formu.
BONUS TEKST
Da li ste znali da je drevna civilizacija Maja bila jedna od prvih koja je koristila čokoladu, ali u potpuno drugačijem obliku od onog na koji smo navikli danas? Čokolada, koja potiče od zrna kakaovca, bila je za Maje izuzetno vredna namirnica, čak toliko da su je nazivali “hranom bogova.” Međutim, umesto slatkih čokoladnih pločica, oni su pripremali gorak i snažan napitak od kakaovca, koji su pili u posebnim prilikama. Napitak se zvao “xocolatl” i nije bio zaslađen, već se pio uz dodatak začina poput čili paprike, vanile i drugih začina, čime je dobijao snažan, pikantan ukus.
- Kakao zrna su se čak koristila kao valuta. Toliko su bila vredna da su služila kao sredstvo plaćanja i razmene. Primera radi, za deset zrna moglo se kupiti zeca, dok je za sto zrna mogao da se dobije dobar prsten od čistog zlata. Upotreba kakaovca u Mesoamerici odražava njegovu duboku kulturnu i religijsku važnost – Majama je predstavljao simbol obilja, snage i mudrosti, i često je bio deo rituala i ceremonija.
Dolaskom evropskih kolonizatora u Ameriku, kakao je postao popularan i u Evropi, ali su ga prilagodili evropskom ukusu. Španci su počeli da dodaju šećer i mleko kako bi ublažili njegov gorak ukus, čime je čokolada postala slatki napitak dostupan aristokratiji. Sa širenjem kakao plantaža i tehnološkim napretkom u 19. veku, čokolada je postala dostupna širom sveta u obliku slatkih pločica, kakvu danas poznajemo.
Danas, zahvaljujući ovoj evoluciji, čokolada je jedna od najpopularnijih poslastica na svetu, dostupna u bezbroj ukusa, oblika i varijanti – od mlečne i bele do tamne čokolade sa visokim procentom kakaa, koja je upravo najbliža izvornom napitku drevnih Maja.
