U današnjem članku vam pišem o tajni koja je ostala neotkrivena 22 godine, sve do trenutka kada je jedan otac, prelistavajući staru školsku bilježnicu svoje nestale kćeri, otkrio nešto što je promenilo sve.
Priča o Fedoru Ivanovu, njegovoj ćerki Ani i misterioznom nestanku, vodi nas kroz godine tuge i pitanja na koja nijedno od njih nije imalo odgovora.
Fedor Ivanov stajao je pred prozorom sobe svoje kćeri, gledajući kako tlo prekriva gusti morski tmin, karakterističan za priobalni grad Utreni. Grad je bio spokojan, ali duboko u njegovom srcu, oduvek je nosio tugu zbog neizvesnosti koja je potresla njegovu porodicu pre više od dve decenije. Ana je nestala 1990. godine, samo nekoliko nedelja nakon što je završila školu, i otad ništa nije bilo isto. Danas je, 22 godine kasnije, Fedor odlučio da je vreme za otpuštanje bola. Uz ženu Elenu, odlučili su da počnu razrađivati njene stvari, što je bio prvi korak ka prihvatanju stvarnosti.
Dok je otvarao prozore, kako bi pustio svež zrak u sobu, Fedor se setio prošlih dana, kada je Ana ostavljala tragove svog života u svakom kutku te sobe. Sve što je ostalo bilo je zamrznuto u vremenu: plakati na zidovima, knjige na stolu, njene stare haljine u ormaru koje je već dvadeset godina niko nije dotakao. Fedor je metodično počeo razvrstavati stvari, pripremajući ih za skladištenje ili donaciju, dok su mu u rukama prolazile Anine stvari koje su ga podsećale na bolne uspomene.
Nakon što je razvrstao njene stvari, Fedor je naišao na nešto neočekivano – stari školski album. Nikada ranije ga nije otvorio, jer su on i Elena, nakon Aninog nestanka, izbegavali bilo kakve podsećaje na nju. Fedor je listao stranice albuma, sve dok nije naišao na Anin završni portret. Tada je njegova ruka zalutala na sledeću stranicu i ugledao je profil njene najbolje prijateljice Aline. Zamišljen, prisetio se kako su devojke delile svoje tajne, smejale se zajedno, i kako su im dani prolazili u prijateljstvu.
U albumu su bile ispisane Anine reči, kao da je napisala svoj oproštaj. “Zahvaljujem roditeljima koji su uvek verovali u mene, učiteljima koji su me gurnuli ka boljem, i mojoj najboljoj prijateljici Aleni.” Fedor je saznanje da je Ana pomenula Alenu kao najbolju prijateljicu još više zbunilo. Pitao se šta se desilo sa Alenom, jer su se nakon njenog nestanka svi tragovi te devojke povukli. Prvo su dolazile, a onda je sve stalo.
- Zahvaljujući albumu, Fedor je počeo sumnjati na nešto što nije mogao da zadrži u sebi. Postojao je jedan detalj koji ga nije ostavljao na miru – knjiga koju je Ana pozajmila od Alene. “Tajni vrt” bila je njena omiljena knjiga, a Fedor je bio siguran da je Alena trebalo da je vrati, ali nije je bilo među Aninim stvarima. Iako je i sam bio ubeđen da to nije važno, nešto je u njemu bilo. Krenuo je da traži odgovor, da sazna da li možda Alena još uvek ima knjigu.
Nakon što je razjasnio sve s knjigama, Fedor je odlučio da potraži Alenu. Nije mogao da zadrži tugu koju je nosio, a želja da sazna više bila je jača od svega. Upitao je Elenu da li zna gde je sada Alena, na što je dobio odgovor da živi u studentskom domu. Iako je Elena bila skeptična, Fedor je krenuo, nadajući se da će pronaći odgovore. Po dolasku do Aleninog stana, Fedor je ušao u prostoriju, a iznenađujuće je bilo to što je Alena sa zahvalnošću primila njegov poset.
Alena mu je otkrila da je knjiga koju je Ana pozajmila bila njena poslednja stvar koja je ostala od nje. Rekla mu je da je nije mogla da je vrati, jer je to bio jedini komadić Anine prošlosti koji je imala. Tada je Fedor shvatio da se iza sve te tuge, straha, pa čak i Aleninog zadržavanja knjige, krije nešto mnogo dublje. Šta je to što je držalo Alenu? Da li je ona znala više nego što je dala da se zna?
Alena mu je pokazala knjigu koja je bila pretrpela mnogo godina, i sa tugom su se setili dana kada je Ana u svojoj mladosti delila sve s njom. Na kraju, kad je Fedor pitao o odnosu između Anu i nekih drugih, poput Jakova, stvari su postale još zbunjujuće. Kako je ona bila povezana s njim? Da li je to moglo biti ključ u njenom nestanku?
