Iako se o njihovoj vezi nije mnogo govorilo u javnosti, Oliver Mandić i Marina Tucaković proveli su četiri godine u ljubavi. Bili su veoma mladi imali su oko dvadesetak godina, a oboje su rođeni iste, 1953. godine.
Njihova romansa ostavila je traga i u privatnom i u profesionalnom životu, jer je upravo u tom periodu nastalo nekoliko pesama koje su kasnije obeležile domaću muziku.
Sam Oliver je jednom prilikom otvoreno priznao da je njihova ljubav bila snažna, ali i da je raskid bio buran. Kako je ispričao, upravo tokom njihovog zabavljanja Marina mu je napisala pesmu „Ljuljaj me nežno“. Kada je on objavio tu numeru, njihova veza je došla do kraja. Oliver je tada priznao da je odluku doneo zbog, kako je rekao, „mlađih i lepših devojaka“. Iako su se razišli, isticao je da mu je Marina ostala u srcu, te da je ona verovatno patila zbog raskida.
Njihova saradnja se nastavila i nakon prekida veze. Marina je i dalje pisala za njega i bila zaslužna za gotovo sve pesme na njegovim albumima, osim za dve – „Dođe mi da vrisnem tvoje ime“ i „Bobane“. Uprkos svemu, on joj je uvek zahvaljivao za stihove koje je stvarala, priznajući da je upravo njen talenat dao posebnu težinu njegovom repertoaru.
Oliver je često govorio da su posle raskida ostali u korektnim odnosima. Marina je, pak, imala svoj stav i način da gleda na sve što se dešavalo. Isticala je da njihova ljubav nikada nije bila tajna, ali i da se tada malo kome činila važnom. „Nismo se skrivali, ali tada jednostavno naša veza nikoga nije zanimala“, pričala je jednom prilikom. Dodala je i da se mnogih detalja više i ne seća, jer je sve to bilo davno. Ipak, opisala ga je kao „preslatkog mladića, uvek doteranog, drugačijeg od drugih“. Nosio je košulje i pantalone i imao poseban šarm.
Novinari su je kasnije upitali i kakav je Oliver bio kao ljubavnik, na šta je ona najpre izbegla odgovor, rekavši da ne želi da priča o intimi. Ipak, na kraju je kratko dodala: „Bio je dobar.“
- Posebno je zanimljivo to što je Marina imala presudnu ulogu u Oliverovoj muzičkoj karijeri. Kako je sama govorila, on je u početku imao pesme, ali nije želeo da ih peva, već da ih daje drugima. Upravo je ona bila ta koja ga je ubedila da se oproba kao izvođač. „Nije on bio veliki pevač poput Harisa Džinovića, ali imao je specifičnu boju i poseban način pevanja. Zahvaljujući tome, a i našoj saradnji, postigli smo ogroman uspeh“, govorila je Marina. Verovala je da će njegove pesme ostati da žive zauvek, i da je njegov glas, iako nesavršen, imao ono što publika prepoznaje – iskrenost i emociju.
Uprkos tome što su ljubavnu vezu završili, između njih nije ostala gorčina. Njihov odnos prerastao je u prijateljstvo i profesionalnu saradnju koja je obeležila čitavu jednu epohu. Marina je nastavila da gradi karijeru najuspešnije tekstopiskinje na ovim prostorima, dok je Oliver ostao upamćen kao jedan od najoriginalnijih izvođača domaće scene.
Marina je kasnije dugi niz godina bila u srećnom braku sa Aleksandrom Futom Radulovićem, sa kojim je imala sina i delila život sve do svoje smrti. Uprkos braku i porodičnom miru, nikada nije krila da joj je mladalačka ljubav sa Oliverom zauvek ostala deo sećanja. Ona je, kao i mnogi veliki umetnici, nosila u sebi priče koje su se pretočile u stihove, a njeni stihovi su zauzvrat oblikovali karijere mnogih pevača.
Ono što ostaje kao najvažnije u priči o Marini i Oliveru jeste činjenica da ljubav, čak i kada se završi, može ostaviti trag koji traje zauvek. Njihova ljubav bila je kratka u odnosu na životni vek, ali su njene posledice bile dugotrajne – ne samo za njih, već i za publiku koja je kroz njihove pesme dobijala emociju pretočenu u muziku.
Iako su putevi odavno krenuli različitim stranama, sećanja na te godine ostala su zapisana u melodijama i stihovima koji i danas žive. Marina i Oliver su pokazali da umetnici, čak i kada se raziđu u privatnom životu, mogu da ostanu povezani kroz ono što stvore zajedno. Njihova priča je podsećanje na to da su i najveći hitovi često rođeni iz osećanja koja su bila istinska, pa makar i prolazna
