Sve je počelo 25. decembra 2016. godine kada je šesnaestogodišnja Viktorija boravila na lečenju zbog teške povrede kolena. Trebala je na operaciju, ali je odbijala jer se plašila..
Porodica je za Viktorijom Koneckajom tragala skoro devet godina, ne gubeći nadu ni kada su svi drugi mislili da je kraj. Tokom opsežne istrage, koja je obuhvatila više od 450 ljudi, nije pronađen ni najmanji trag koji bi ukazao na to gde se tinejdžerka nalazi. Nadležni organi su pretpostavljali da se devojčica možda slučajno utopila ili je sebi oduzela život, ali njena majka Olga nije mogla da se pomiri s tim. Krivila je sebe za ćerkin nestanak, ali duboko u sebi je osećala da je Viktorija ipak živa. Taj majčinski instinkt pokazao se tačnim kada je policija sasvim slučajno pronašla Viktoriju 2. juna 2025. godine u gradu Sestroreck, čime je klupko ove filmske priče počelo da se odmotava.
Tog 25. decembra 2016. godine šesnaestogodišnja Viktorija napustila je dečju bolnicu u Sankt Peterburgu. Svi su verovali da će se brzo vratiti jer je ostavila novac i telefon na odeljenju. Međutim, od tog trenutka niko više nije video devojčicu. Tek skoro devet godina kasnije otkriveno je šta se zapravo dogodilo te zimske večeri.
Porodični odnosi nisu bili jednostavni. Viktorijini roditelji su se razveli 2012. godine, a njena majka je započela novi život sa drugim mužem i dobila sina. Devojčica se tada osećala sve više odbačeno. Nije bila preterano društvena u školi, izbegavala je drugare, ali je svoje obaveze obavljala odgovorno. Od sedme godine živela je sa bakom jer nije želela da boravi u istom stanu sa majkom, očuhom i mlađim bratom. Ipak, prema rečima majke Olge, njihovi odnosi su spolja izgledali korektno.
U decembru 2016. godine Viktorija je zadobila tešku povredu kolena tokom časa fizičkog vaspitanja i bila je hospitalizovana zbog dijagnoze femurne ciste. Trebalo je da ide na operaciju, ali je nije želela jer se plašila da će posle zahvata ostati invalid. Majka je insistirala da je operacija neophodna, a Viktorija je i dalje oklijevala. U večernjim satima 25. decembra rekla je cimerki da ide do prodavnice po sok i zamolila je da joj pozajmi jaknu i čizme. Obećala je da će se brzo vratiti, ali se više nije pojavila.
- Tri sata kasnije, bolničko osoblje obavestilo je policiju i Viktorijinu majku o nestanku. Na snimcima nadzornih kamera videlo se kako devojčica izlazi iz bolnice s tabletom u rukama. Tada niko nije znao gde ide ni s kim. Kasnije se ispostavilo da je upravo u tom periodu obrisala svoj profil na društvenim mrežama i da je ostavila svoj telefon u bolnici.
Tokom narednih godina, istraga je obuhvatila više od 450 ljudi, organizovano je 15 potrage, ali bez uspeha. Viktorijina majka se obraćala javnosti putem emisije „Čekaj me“, moleći ćerku da joj se javi i poručujući joj da će joj sve oprostiti. Njena baka, koja je devojčicu odgajala, slomljena tugom, preminula je ne dočekavši da sazna šta se dogodilo sa unukom.
Kada je 2. juna 2025. policija slučajno otkrila Viktoriju, tada dvadesetčetvorogodišnju ženu, ona je priznala da je napustila bolnicu svojom voljom. Bila je ljuta na porodicu jer niko nije došao da joj čestita rođendan 21. decembra, a takođe joj je smetalo što se sva pažnja u kući usmerila na mlađeg brata. Mesecima je planirala bekstvo.
U tome joj je pomogla dvadesetogodišnja drugarica koju je upoznala u bolnici. Viktorija je do svog 18. rođendana živela s njom u iznajmljenim stanovima i zarađivala crtanjem. Kasnije je upoznala mladića s kojim je započela zajednički život i postala majka dve devojčice. Oba puta se porađala kod kuće, deca nisu imala nikakva dokumenta, nisu išla u vrtić, niti su posećivala lekare. Da bi izbegla otkrivanje, Viktorija nije koristila društvene mreže, nosila je odeću s kapuljačom i kretala se samo noću.
Policiji je rekla da su joj baka, mama i tetka mnogo nedostajale, ali da za sada ne želi da uspostavi kontakt s majkom. Olga je razgovarala sa ćerkom samo telefonom i krivi sebe za sve što se dogodilo.
