Siniša Mihajlović, srpska fudbalska legenda, poznat je po svojim izvanrednim dostignućima na terenu, kao i po svojoj ljubavi prema supruzi Arijani, prelepoj voditeljki i modelu. Njihova veza je bila izuzetno snažna i inspirativna, s obzirom na to da je Arijana odlučila da se odrekne svoje karijere kako bi se posvetila porodici i podržala Sinišu u njegovim sportskim podvizima.
Siniša Mihajlović, legendarni srpski fudbaler, i njegova supruga Arijana, zanosna italijanska voditeljka i model, bili su omiljeni par među javnim ličnostima. Njihova ljubavna priča, koja je trajala 27 godina, često je privlačila pažnju zbog dubokih emocija koje su jedno prema drugom pokazivali. Arijana je napustila svoju karijeru kako bi se posvetila porodici, deci, i pružala bezrezervnu podršku Siniši tokom njegove uspešne fudbalske karijere, ali i kasnije kada se suočio sa najvećom životnom bitkom – borbom protiv leukemije.
Otkako je izgubila voljenog supruga 2022. godine, Arijana se povukla iz javnosti, pronalazeći utehu u svojim unucima. Njeno srce bilo je slomljeno, a kroz potresne reči opisala je kako je živela kroz Sinišinu bolest. Sećanje na njihov prvi susret kada je imala samo 23 godine i svu ljubav koju su delili tokom gotovo tri decenije braka, i dalje je snažno u njenim mislima. Kako kaže, borba sa Sinišinom bolešću bila je izuzetno teška. Prolazila je kroz različite faze suočavanja s njegovim stanjem, ali je uvek pokušavala da ostane jaka zbog njega i njihove dece.
U trenutku kada je Siniša preminuo, Arijana je bila u šoku. Na početku nije znala kako da se nosi sa gubitkom, i priznaje da se mesecima osećala kao da je luda. Sinišino prisustvo u njihovoj kući bilo je toliko snažno da je često imala osećaj da je on i dalje tu – čula je njegove korake, osetila njegovu ruku na svojoj, pa čak i njegovo prisustvo pored nje u krevetu. Bilo je to gotovo nadrealno iskustvo koje je, kako kaže, mnoge rasplakalo kada je o tome govorila.
Kroz sve te emotivne izazove, Arijana je shvatila da joj je potrebna stručna pomoć kako bi se izborila sa tugom. Psiholog joj je dao dve opcije: da živi ili da umre, a ona je odlučila da nastavi da živi zbog svoje dece. Osećala je da je Siniša, iako ga više nema, i dalje deo nje i njihove porodice, te je njegova borbenost bila nešto što je i nju motivisalo da se suoči sa bolom.
Siniša je svoju bitku sa leukemijom započeo nakon što je prvi put pokazao znake umora na odmoru u Sardiniji. Dan nakon teniskog meča s prijateljem, nije mogao da ustane iz kreveta. Tada je počelo njihovo dugogodišnje suočavanje sa teškom dijagnozom. Iako je prvobitna transplantacija koštane srži delovala uspešno, bolest se vratila nakon dve i po godine. Arijana se tada po prvi put zaista uplašila da će izgubiti Sinišu.
Najveći udarac je došao kada su lekari u Bergamu, gde je Siniša bio podvrgnut eksperimentalnom tretmanu, rekli da više ništa ne mogu da urade. Iako su znali da je kraj blizu, Arijana je odlučila da Siniši ne kaže punu istinu, želeći da ga poštedi tog tereta. Siniša je osećao da mu se bliži kraj i najviše je patio zbog toga što neće biti tu da vidi kako im deca odrastaju.
- Njihovi poslednji trenuci bili su ispunjeni ljubavlju i tišinom. Arijana je držala Sinišinu ruku do samog kraja, rekavši mu da će se ona starati o deci. Nakon njenih reči, Siniša je poslednji put udahnuo i preminuo. Iako niko nije plakao do tog trenutka, Arijana priznaje da su suze tekle nakon što je osetila da je izgubila svog supruga.
Arijana je bila Sinišina stena kroz sve te godine. Njena podrška i posvećenost porodici ostaju inspiracija mnogima, dok je njeno sećanje na Sinišu, velikog borca i čoveka koji je voleo život, neizbrisivo. Kroz sve uspone i padove koje su zajedno prošli, njihova ljubav i snaga u teškim trenucima ostaje trajna priča o zajedništvu i borbi.
