Fata razgovara s prijateljicom, pa je ona pita:
– Fato, bona, čujem da si se razvela od Muje?
Fata slegne ramenima i potuži se:
– Jesam, tretir’o me k’o psa!Prijateljica je suosjećano upita:
– Jel’ stvarno?!
Fata odgovori tužno:
– Jes’ vala, htio je da mu budem vjerna!
BONUS TEKST
Evo jedne zanimljivosti o Delfskom proročištu, jednoj od najpoznatijih svetilišta antičkog sveta koje je ostalo zapamćeno kroz istoriju.
Delfsko proročište, smešteno na padinama planine Parnas u Grčkoj, bilo je jedno od najvažnijih religioznih i kulturnih centara antičkog sveta. U centru ovog svetilišta nalazila se Piti, proročica koja je, prema legendi, imala direktan kontakt s bogom Apolonom. Ljudi iz svih krajeva Grčke, pa čak i iz udaljenih zemalja, dolazili su u Delfe kako bi dobili savete i proricanja koja su često uticala na političke i vojne odluke.
Jedna od najfascinantnijih karakteristika Delfskog proročišta bila je maglovita aura tajanstvenosti koja ga je obavijala. Piti je sedela na tronošcu iznad pukotine u zemlji iz koje su izlazili opojni isparenja. Veruje se da su ti gasovi imali halucinogeno dejstvo, što je Piti omogućavalo da ulazi u stanje transa i izgovara zagonetne proroke. Proroci su često bili dvosmisleni, te su zahtevali interpretaciju sveštenika svetilišta. Na primer, jedan od najpoznatijih proročanstava bio je onaj kralju Krezusu, kada mu je rečeno: “Ako pređeš reku, uništićeš veliko carstvo.” Krezus je to shvatio kao ohrabrenje za napad na Persiju, ali je na kraju uništio svoje carstvo, ne persijsko.
- Delfi su takođe bili dom Pitaeje, kamenog omfala koji se smatrao centrom sveta. Prema mitologiji, Zevs je poslao dva orla sa suprotnih krajeva sveta, i oni su se sreli upravo u Delfima, označivši mesto kao centar zemlje. Ovaj kamen je postao simboličko središte, a svetilište je postalo mesto gde su se susretale religija, politika i kultura.
Proročište je imalo izuzetan uticaj na antičku Grčku. Gradovi-države su slali delegacije sa bogatim darovima kako bi se konsultovali sa Piti pre donošenja važnih odluka. Na taj način, Delfi su postali i centar političkih pregovora i savezništava. Takođe, svake četiri godine, Delfi su bili domaćini Pitskih igara, koje su bile posvećene Apolonu i bile su drugi najvažniji sportski događaj nakon Olimpijskih igara.
Međutim, s vremenom, značaj Delfskog proročišta je opadao. Sa širenjem hrišćanstva, proročište je počelo gubiti svoj uticaj, a poslednji zapisi o proricanju potiču iz četvrtog veka nove ere. Svetilište je na kraju napušteno, a mnogi njegovi artefakti su tokom vekova opljačkani ili uništeni. Ipak, ruševine Delfa i dalje privlače istraživače, arheologe i turiste, podsećajući nas na vreme kada su se ljudi oslanjali na proročanstva kako bi krojili svoju sudbinu.
Delfsko proročište ostaje simbol mistike, religije i kulture antičkog sveta, pružajući uvid u to kako su stari Grci posmatrali božansko i kako su donosili ključne odluke koje su oblikovale istoriju. Tajne i zagonetke koje su dolazile iz Delfa ostale su deo legendi, fascinirajući generacije i nakon njegovog pada.
DODATNI TEKST
Da li ste znali da su krokodili jedni od najstarijih živih organizama na planeti? Ove fascinantne životinje postoje već više od 200 miliona godina, što znači da su delili planetu sa dinosaurima. Krokodili su preživeli masovno izumiranje koje je zbrisalo dinosauruse pre 65 miliona godina, a njihov uspeh leži u njihovoj prilagodljivosti i izdržljivosti.
Jedan od ključnih razloga zašto su krokodili tako uspešni preživeli jeste njihova neverovatna fiziologija. Imaju vrlo spor metabolizam, što im omogućava da prežive dugo vremena bez hrane. Krokodili mogu da provedu mesece bez obroka, a kada se najedu, mogu da probave čak i najtvrđe delove plena, poput kostiju i kopita. Njihovi stomaci sadrže izuzetno jake kiseline koje omogućavaju ovu efikasnu probavu.
Još jedna fascinantna činjenica o krokodilima je njihova sposobnost da zadrže dah pod vodom. Zahvaljujući posebnom sistemu krvotoka i efikasnom korišćenju kiseonika, krokodili mogu ostati potopljeni i do dva sata. Ovo im omogućava da neprimetno čekaju svoj plen ili da se sakriju od opasnosti.
Krokodili su takođe poznati po svojoj snazi u čeljustima. Njihov ugriz je jedan od najjačih u životinjskom carstvu, što im omogućava da lako savladaju plen mnogo veći od njih samih. Ova kombinacija izdržljivosti, prilagodljivosti i sirove snage čini krokodile jednim od najimpresivnijih predatora na svetu.
