Fata razgovara s prijateljicom, pa je ona pita:
– Fato, bona, čujem da si se razvela od Muje?
Fata slegne ramenima i potuži se:
– Jesam, tretir’o me k’o psa!
Prijateljica je suosjećano upita:
– Jel’ stvarno?!
Fata odgovori tužno:
– Jes’ vala, htio je da mu budem vjerna!
BONUS TEKST
Zanimljivost koja oduševljava i fascinira je priča o najstarijoj poznatoj papirnoj knjizi na svetu. Ova knjiga, poznata kao „Šanjing Šengzong“ ili „Knjiga o taoističkoj mudrosti“, datira iz vremena pre više od 2.000 godina i predstavlja pravi dragulj kineske kulture i istorije.
„Šanjing Šengzong“ je drevni tekst iz dinastije Han, napisan u prvom veku pre nove ere. Ono što je čini izuzetnom nije samo njena starost, već način na koji je očuvana i korišćena kroz vekove. Knjiga je štampana na papiru koji je bio izuzetno inovativan za svoje vreme. Iako papir kao materijal nije bio potpuno nov u to vreme, njegova upotreba za štampanje knjiga bila je revolucionarna i omogućila je širenje obrazovanja i kulture na način koji prethodno nije bio moguć.
- Papirna knjiga „Šanjing Šengzong“ otkrivena je u jednom od najvažnijih arheoloških nalazišta u Kini, u grobnici u Moguanshanu, koja datira iz perioda dinastije Han. Ova grobnica, poznata po svojoj izuzetnoj očuvanosti, sadržavala je brojne dragocenosti, ali „Šanjing Šengzong“ je posebno značajna zbog svoje starosti i kulturne vrednosti. Knjiga je otkrivena 1970-ih godina tokom radova na restauraciji i istraživanju grobnice.
Što čini ovu knjigu još zanimljivijom jeste činjenica da je štampana korišćenjem drvenih blokova. Ova metoda štampanja, poznata kao drvorez, uključivala je rezanje teksta u drvenim blokovima, a zatim nanošenje tinte na te blokove i pritisak na papir. Ova tehnika omogućila je masovnu proizvodnju knjiga, što je značajno promenilo način na koji su informacije prenošene i sačuvane u drevnim vremenima.
Osim što je tehnički fascinantna, „Šanjing Šengzong“ nosi sa sobom duboku filozofsku i kulturnu poruku. Tekst se bavi taoističkim učenjima i mudrostima, pružajući uvid u filozofiju i religijsku misao drevne Kine. Taoizam, kao jedna od glavnih filozofskih škola u Kini, naglašava harmoniju s prirodom i ravnotežu u životu, što se ogleda u sadržaju ove knjige.
Ova knjiga nije samo arheološki dragocena, već i važan deo kulturnog nasleđa. Njen značaj leži u tome što pruža direktan uvid u intelektualni i kulturni život drevne Kine. Očuvanje i proučavanje „Šanjing Šengzong“ omogućava savremenim generacijama da bolje razumeju kako su se znanje i mudrost prenose kroz vreme i kako su drevne kulture oblikovale moderni svet.
U zaključku, „Šanjing Šengzong“ nije samo najstarija papirna knjiga, već i simbol kulturnog nasleđa koje se prenosi kroz vekove. Njeno otkriće i očuvanje predstavljaju most između prošlosti i sadašnjosti, omogućavajući nam da cenimo i razumemo bogatu istoriju i filozofiju drevnih civilizacija.
DODATNI TEKST
Da li ste ikada razmišljali o tome koliko zapravo znamo o našim snovima? Snovi su fenomen koji već hiljadama godina fascinira ljude, a uprkos napretku nauke, oni i dalje ostaju jedna od najvećih misterija ljudskog mozga. Jedna od zanimljivosti vezanih za snove je to da ljudi zaborave čak 95% svojih snova ubrzo nakon buđenja. Zbog čega je to tako? Jedan od razloga leži u činjenici da je aktivnost mozga koja je zadužena za pamćenje u fazi REM sna, kada se većina snova događa, znatno smanjena.
Snovi su često puni simbola i metafora, što ih čini još teže razumljivim. Na primjer, padanje u snu, koje je vrlo česta tema, može simbolizovati osećaj gubitka kontrole u stvarnom životu. Takođe, neki naučnici veruju da su snovi način na koji naš mozak procesuira informacije i emocije sa kojima se susrećemo tokom dana. Zanimljivo je i to da ljudi koji su slepi od rođenja takođe sanjaju, ali njihovi snovi se pretežno sastoje od zvukova, mirisa, dodira i osećaja.
