Otišli Fata i Mujo u Ameriku. Dali im Amerikanci sve, samo im rekli da kad dobiju dete moraju dati neko američko ime. Rodila Fata sina i otišao Mujo da ga upiše u knjigu rođenih.
Kada se vratio pita Fata:
– Kako mu je ime?
– Sjedinjene Američke Države – odgovori Mujo!
– Pa kako ćemo ga zvat, bolan Mujo?
– Esadeee, Esadeee, …
BONUS TEKST
Jedna od najfascinantnijih priča iz sveta prirode odnosi se na način na koji su se biljke, insekti, i ptice razvili kako bi postigli neverovatne oblike simbioze i međusobne zavisnosti. Posebno zanimljiv primer ove simbioze jeste odnos između orhideje i određenih vrsta insekata, koji uključuje evolucijske mehanizme toliko sofisticirane da podsećaju na scenu iz nekog naučnofantastičnog filma.
Orhideje, poznate po svojoj izuzetnoj lepoti i raznovrsnosti, su jedna od najuspešnijih porodica biljaka na svetu, sa više od 25.000 priznatih vrsta. Međutim, ono što ih čini zaista posebnim nije samo njihov izgled, već i jedinstveni način na koji privlače oprašivače. Za razliku od mnogih drugih biljaka, orhideje ne nude nektar kao nagradu insektima koji ih oprašuju. Umesto toga, one su razvile zamršene metode prevare i imitacije kako bi obmanule insekte i naterale ih da obave oprašivanje.
Jedan od najpoznatijih primera je orhideja roda Ophrys, koja je poznata po tome da imitira izgled i miris ženke određene vrste pčela ili osa. Ova orhideja je toliko vešta u svojoj imitaciji da mužjaci ovih insekata ne mogu da odole i pokušavaju da se pare sa cvetom, verujući da su pronašli ženku. Tokom ovog pokušaja parenja, insekt preuzima polen s orhideje i prenosi ga na sledeći cvet koji poseti, nesvesno obavljajući funkciju oprašivanja.
Ova vrsta prevare poznata je kao „seksualna obmana“ i predstavlja fascinantan primer koevolucije, gde su se biljka i insekt razvijali zajedno tokom hiljada godina kako bi postigli ovu složenu interakciju. Za orhideju, ovo znači osiguranje da će njen polen biti efikasno prenet na drugi cvet, dok za insekta to predstavlja evolucijski pritisak da postane veštiji u razlikovanju pravih ženki od prevarantskih cvetova. Međutim, i pored tog pritiska, mnoge vrste insekata i dalje nisu razvile sposobnost da prepoznaju razliku, što govori o izuzetnoj veštini orhideje u održavanju ove obmane.
Još jedna fascinantna činjenica o orhidejama je njihova prilagodljivost različitim sredinama. Orhideje mogu rasti u gotovo svim klimatskim uslovima, od tropskih šuma do arktičkih tundri. Mnoge vrste su epifiti, što znači da rastu na drveću, koristeći ga kao potporu, ali ne i kao izvor hranljivih materija. Umesto toga, one upijaju vlagu i hranljive materije iz vazduha i kišnice, što im omogućava da prežive u sredinama gde druge biljke ne mogu.
Orhideje su takođe razvile fascinantne odnose s gljivicama, poznate kao mikorizne simbioze. Ove gljivice pomažu orhidejama da apsorbuju hranljive materije iz tla, posebno u fazama kada su mlade biljke koje još nemaju razvijen korenov sistem. U zamenu, orhideje pružaju gljivicama ugljene hidrate proizvedene fotosintezom. Ova simbioza je toliko ključna za opstanak orhideja da mnoge vrste ne mogu preživeti bez prisustva odgovarajućih gljivica.
Sve ove karakteristike čine orhideje ne samo estetski fascinantnim, već i biološki izuzetno interesantnim biljkama. Njihova sposobnost da razviju sofisticirane metode obmane, da se prilagode najrazličitijim sredinama i da koegzistiraju u simbiozi s drugim organizmima, čini ih jednim od najneverovatnijih primera evolucije na našoj planeti. Orhideje su dokaz da priroda, kroz proces evolucije, stvara izuzetne oblike života koji nas i dalje ostavljaju u čudu, vekovima nakon što smo ih prvi put otkrili.
