Đurđevdan praznik svjetlosti, buđenja prirode.Slavi se s velikom radošću vjerom i nadom, jer označava kraj duge zime.
Za Đurđevdan se u narodu od davnina govorilo da je, odmah posle Božića, jedan od najvažnijih i najbogatijih praznika po broju običaja, verovanja i magijskih radnji koje se uoči i na sam dan praznika obavljaju. Ovaj praznik, koji se proslavlja 6. maja po gregorijanskom, odnosno 23. aprila po julijanskom kalendaru, oduvek je bio simbol dolaska proleća, obnavljanja prirode i buđenja života, a naši preci su mu pridavali izuzetno veliki značaj. Evo nekih od običaja koje su naši stari pažljivo i s velikim poštovanjem negovali, verujući u njihovu snagu i značenje.
Pletenje venaca od cveća – prolećni dar prirode
Uoči Đurđevdana, čim sunce zađe i zavlada večernji mir, žene i devojke iz domaćinstva izlazile bi u prirodu da beru đurđevsko cveće – najčešće đurđevak, mlečiku, zdravac, ljubičicu, koprivu, vrbovo pruće i druge biljke za koje se verovalo da imaju lekovitu i zaštitničku moć. Od tog cveća se pletu venčići, takozvani đurđevdanski venci, koji se potom kače na kapije, ograde, ulazna vrata, prozore i pragove kuća, kako bi čitava godina bila ispunjena zdravljem, napretkom, slogom i ljubavlju. Ovi venčići ostaju na vratima tokom cele godine, sve do sledećeg Đurđevdana, kada se zamenjuju novima.
Kada se završi pletenje venaca, običaj nalaže da se okupljeni razvesele – nekada su devojke i mladići, po tihoj prolećnoj večeri obasjanoj mesečinom, izlazili na livade i igrali kolo, pevajući đurđevdanske pesme, slaveći život, ljubav i obnovu prirode.
Đurđevdanski uranak – slavlje u prirodi
Na sam dan Đurđevdana, još pre zore, narod se okupljao i odlazio u prirodu – na livade, uz reke, u šume, na brda – kako bi dočekao izlazak sunca. Ovaj običaj, poznat kao đurđevdanski uranak, predstavlja zajedničko slavlje prirode i života. Na uranak se nosi posebno pripremljena hrana i piće – često su to bile pogače od kukuruznog brašna, sir, jaja, rakija, kao i razni kolači i suhomesnati proizvodi. U prirodi se igralo, pevalo, pilo, veselilo, a veselje je znalo da potraje do podneva ili čak celog dana.
Mlade devojke i momci su na uranku sprovodili posebne rituale: opasivali su se svežim vrbovim prućem, da budu jaki i otporni poput vrbe; kitili se zdravcem, da ih kroz godinu prati zdravlje; ukrašavali odeću i kosu koprivom, da kopriva “opeče” svaku bolest; a sa sobom su nosili i selen, kako bi im duša mirisala kao taj lekoviti začin.
Đurđevdanska voda – izvor zdravlja i zaštite
U verovanjima naroda posebno mesto zauzima đurđevdanska voda, koja ima gotovo čudesna svojstva. Verovalo se da će onaj ko se na Đurđevdan okupa ili umije u vodi prikupljenoj pre izlaska sunca, biti zdrav tokom cele godine. Ta voda se najčešće pripremala tako što bi se uveče nabrale lekovite trave – kukurek, oman, zdravac i ljošćan – i stavile u posudu s čistom vodom, koja bi se ostavila napolju, najčešće na kućnom pragu ili u dvorištu, da upije rosu i energiju noći. Ujutru, svi ukućani bi se tom vodom umivali kako bi “sprali” sa sebe bolesti, nesreću i uroke, uz neizostavnu misao: “Dobro pobeđuje zlo.”
Biljke ljubavne i magične – pomamnik, kukurek i bosiljak
Đurđevdan je praznik kada je, prema narodnom verovanju, granica između materijalnog i duhovnog sveta tanka, pa se tada izvode i mnogobrojni ljubavni i zaštitnički rituali. Devojke koje su želele da se udaju često su ujutru brale posebne biljke, poput pomamnika i “navale”, da bi bile privlačnije momcima. U nekim krajevima, naročito u okolini Visokog, verovalo se da će devojka koja sa sobom nosi stručak ovih biljaka izazvati da se momci “pomame” za njom.
Jedna od biljaka kojoj se pripisuje gotovo mitska moć jeste kukurek. Ako bi se kukurek ubrao na Biljni petak, neposredno pre Đurđevdana, i pritom na mesto odakle je iščupan stavilo parče hleba – kao svojevrsna zahvalnost prirodi – verovalo se da će biljka zadržati svoju moć. Venac od kukureka se nekada stavljao ovcama oko vrata, da bi bile plodne i zdrave, a danas ga ljudi čuvaju u poslovnim knjigama, između stranica udžbenika ili ispod tastature, kako bi privukli blagostanje, uspeh u poslu i finansijsku dobit.
Noćni rituali i čudesna svetlost
Tokom noći pred Đurđevdan, vernici i oni koji veruju u staru narodnu magiju odlaze ponovo na mesta gde su ranije brali biljke, pale vatru i čekaju ponoć. Prema narodnom predanju, tada se na nebu pojavljuje kratka, ali snažna i blistava svetlost – znak da se otvaraju vrata bogatstva. Oni koji tu svetlost vide, kako kažu, u narednim mesecima doživljavaju neočekivane uspehe, dobijaju novac ili ostvaruju životne ciljeve.
Zaštita doma i ukućana – biljke protiv uroka
U domovima, osim đurđevdanskih venaca, uveče se pred slavlje ostavljaju stručci omana ispred kuće, da upiju rosu. Ujutru se unose unutra i suše na tavanu, a kasnije se koriste za razne rituale, naročito one ljubavne ili zaštitne. Jedna od biljaka s najvećom simbolikom je bosiljak. Ako se u noći pred Đurđevdan bosiljak ostavi napolju i pokupi jutarnju rosu, dobija posebnu moć – čuva dom od zla, pomaže u ljubavi i osigurava duhovni mir.
Đurđevdan, dakle, nije samo dan proslave i praznik sveca, već celokupan duhovni i simbolički sistem koji objedinjuje prirodu, čoveka i višu silu. To je vreme kada se svet čisti, obnavlja i puni novom energijom. Naši stari su to znali, a ovaj praznik su slavili sa puno ljubavi, vere, radosti i nade u bolje sutra.
