Sutra srpska pravoslavna crkva slavi sveca svetog Prokopija.Ovaj praznik ima posebno mjesto u srpskom kalendaru.U nastavku članka vam donosimo šta ne valja raditi na ovaj praznik.
Sveti Prokopije, jedan od ognjevitih svetaca u hrišćanskoj tradiciji, ima posebno mesto u srpskom narodnom kalendaru i duhovnom životu. Njegov dan, 21. jul, obeležava se sa dubokim poštovanjem i posebnim običajima, kako u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, tako i među vernicima širom Srbije. U narodu je poznat i kao jedan od zaprešnih dana, što znači da se tog dana ne obavljaju teški ili važni poslovi, već se dan provodi u miru, molitvi i posvećenosti duhovnim vrednostima.
- U mnogim delovima Srbije, Sveti Prokopije se slavi radi zdravlja dece, a verovanje nalaže da se toga dana izbegavaju čak i svakodnevne aktivnosti poput kupanja u rekama i potocima. Postoji uvreženo mišljenje da kontakt s tekućom vodom na ovaj praznik može biti opasan, posebno za decu i starije osobe. Osim toga, dan se povezuje s brojnim narodnim običajima, a u nekim krajevima se smatra pogodnim za sklapanje brakova, jer se veruje da svetitelj blagosilja mladence i njihov zajednički život.
Sveti Prokopije je poznat i kao zaštitnik rudara, kamenorezaca i bunardžija, pa su upravo ti zanatlije slavili njegov dan kao poseban. Smatrali su ga svojim nebeskim patronom, koji ih čuva tokom teškog i opasnog rada pod zemljom. U starim rudarskim naseljima, ovaj dan se obeležavao svečano, uz molitve, sveće i okupljanje porodica.
Sam svetitelj je imao izuzetnu i dirljivu životnu priču. Rođen je u Jerusalimu, a njegovo rođeno ime bilo je Neanije. Živeo je u vreme cara Dioklecijana, poznatog po progonima hrišćana. Iako je u početku bio vojnik u rimskoj vojsci, tokom jednog vojnog pohoda doživeo je čudesno ukazanje Hrista, koji mu se obratio preko svetlog krsta na nebu. Taj trenutak je bio presudan za Neanija – napustio je dotadašnji život, primio hrišćanstvo i krstio se, dobivši ime Prokopije.
- Njegovo javno ispovedanje vere izazvalo je osudu tadašnjih vlasti. Bio je svestan da će mu se to ispovedanje vere obiti o glavu, ali nije odstupio. Zbog svoje nepokolebljive vere, mučenički je stradao 21. jula 303. godine. U srpskoj tradiciji, njegov život i smrt simbolizuju snagu vere i žrtvu za istinu, zbog čega je zauvek ostao upamćen kao jedan od najsvetlijih primera hrišćanske čestitosti.
Posebno je zanimljivo da je Sveti Prokopije poštovan ne samo među pravoslavnim hrišćanima, već i među muslimanima u nekim krajevima. Ovaj fenomen svedoči o dubokom poštovanju koje narod gaji prema svetitelju, prevazilazeći verske razlike. U nekim selima i gradovima Srbije, njegovo ime je uzeto za krsnu slavu, iako je to relativno redak slučaj. Ipak, tamo gde se slavi, praznik se dočekuje sa velikom svečanošću, okupljanjem rodbine i bogatom trpezom.
Na dan ovog praznika, izbegava se svaka vrsta kopanja, pa čak i sahranjivanje. Vernici veruju da bi narušavanje zemlje tog dana moglo izazvati nesreću, bolest ili druge nevolje. Zato se čak i najosnovniji radovi u polju i vrtu odlažu, a dan se koristi za molitvu, posetu crkvi, paljenje sveća i duhovno uzdizanje. Porodice koje ga slave često donose ikone svetitelja u dom, celivaju ih s verom i nadom u blagostanje.
Veruje se da psovanje i svađe treba izbegavati, jer svetitelj ne podnosi ružne reči i ponašanja. Mnogi vernici poste tog dana, čak i ako nije obavezan post, kako bi dodatno pokazali poštovanje i veru. Paljenje sveća se obavlja ne samo u crkvama, već i kod kuće, posebno u domovima gde ima bolesnih ili male dece.
Praznik Svetog Prokopija je snažno ukorenjen u narodnoj religioznosti i tradiciji, čuvajući se s kolena na koleno. On nas podseća na važnost poštovanja duhovnih vrednosti, snagu vere i značaj porodice. U svetu koji se brzo menja, ovakvi praznici ostaju svetionici duhovnosti i identiteta. U sećanju i veri naroda, Sveti Prokopije ostaje ne samo svetac, već i simbol zaštite, čestitosti i večnog svetla.
