Bogdana Ražnatović, supruga Veljka Ražnatovića, očekuje treće dete, sina kojem su već odlučili dati ime Ilijana. Ona i Veljko, sin poznate pevačice Cece Ražnatović i pokojnog Željka Ražnatovića Arkana, već su roditelji dva sina, Željka i Krstana, i sa radošću iščekuju dolazak novog člana porodice. Njihova ljubavna priča od početka je privlačila pažnju javnosti, a zajednički život posvetili su porodici i deci, što često pokazuju kroz objave na društvenim mrežama.
Bogdana, nekada izuzetno uspešna košarkašica, ostvarila je zapažene rezultate u sportu pre nego što je odlučila da se povuče. Tokom svoje karijere osvojila je brojne medalje, uključujući bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu sa juniorskom reprezentacijom Srbije u Vukovaru.
- Sa klubom Radivoj Korać takođe je postigla značajan uspeh, postajući prvakinja Srbije. Ipak, zbog dve ozbiljne povrede kolena, bila je primorana da napusti košarku 2015. godine. U jednom trenutku, u okviru rijaliti emisije “Ceca i deca,” Bogdana je iskreno govorila o razlozima svog odlaska iz profesionalnog sporta, navodeći da joj je košarka donela mnogo pozitivnih iskustava i vrednih lekcija, ali da je zdravlje postalo prioritet.
Nakon povlačenja iz sporta, Bogdana je upisala Visoku poslovnu školu, usmeravajući se ka finansijama i računovodstvu, te se posvetila porodičnom biznisu sa svojim sestrama. Porodica joj je izuzetno važna, a veliku podršku u svemu pruža joj suprug Veljko, koji se takođe posvetio sportu kao profesionalni bokser. Veljko je poznat po svojoj uspešnoj bokserskoj karijeri i ljubavi prema porodici, dok svojim sportskim i javnim pojavljivanjem često izaziva interesovanje medija.
Danas, Bogdana i Veljko su poznati po svojoj posvećenosti deci i porodičnim vrednostima, dok njihova veza i dalje ostaje pod budnim okom javnosti. Uprkos tome što su oboje bili aktivni u sportu, sada su pronašli zajednički put kroz porodični život i projekte kojima se bave.
BONUS TEKST
Piramide u Egiptu, a posebno Velika piramida u Gizi, fasciniraju ljude vekovima svojom monumentalnošću i tajanstvenim načinom gradnje. Smatra se da je Velika piramida sagrađena oko 2.560. godine pre nove ere, kao grobnica faraona Kufu-a. Visoka je oko 146 metara i sastavljena od preko 2,3 miliona kamenih blokova, od kojih svaki teži između 2 i 15 tona. Ono što je još zapanjujuće jeste da su Egipćani uspeli da ovako preciznu strukturu podignu bez upotrebe modernih alata.
Jedna od najzagonetnijih činjenica o Velikoj piramidi je kako su uspeli da tako precizno poravnaju njene strane prema četiri strane sveta. Severna strana piramide usmerena je prema pravom severu sa greškom manjom od 0,05 stepeni. Ovo fascinira naučnike i danas, jer nije jasno kako su drevni Egipćani uspeli postići toliku preciznost bez modernih instrumenata. Takođe, struktura piramide je toliko stabilna i otporna da je preživela hiljadugodišnje erozije i zemljotrese.
Pored toga, istraživači su otkrili da piramide možda imaju i specijalna elektromagnetna svojstva. Nedavna istraživanja su pokazala da u određenim uslovima Velika piramida može fokusirati elektromagnetne talase u unutrašnje odaje i bazu piramide. Ovo je navelo naučnike na teorije o mogućoj funkciji piramida kao uređaja za pojačavanje energije, iako nije jasno u koju svrhu bi to moglo biti korišćeno.
Drevni Egipćani su očigledno bili mnogo napredniji nego što se mislilo, a svako novo otkriće o piramidama otvara vrata dodatnim misterijama koje i danas podstiču naučnike na istraživanja.
