Pomračenja Meseca predstavljaju jedinstven nebeski fenomen koji se dešava samo kada se Zemlja nađe tačno između Sunca i Meseca. U tim trenucima Zemljina senka delimično ili potpuno zaklanja Mesečev disk. Ovi događaji nisu česti mogu se desiti od dva do četiri puta godišnje pa svaki od njih privlači pažnju i astronoma i običnih posmatrača.
Nedavno se u Srbiji moglo videti delimično, a zatim i potpuno pomračenje. Na istoku zemlje Mesec se pojavio delimično zatamnjen u večernjim satima, dok je u Beogradu bio jasno vidljiv već oko 19 časova. U potpunosti je ušao u Zemljinu senku oko 19.30 i ostao skriven do 20.52. Nakon toga, postepeno je izlazio iz senke, a poslednji dodir sa njom zabeležen je u 21.56. Još sat vremena kasnije, oko 22.56, završila se i faza kada je prolazio kroz polusenku, jedva uočljivu običnim okom.
- Astronomi razlikuju tri osnovna tipa pomračenja Meseca. Potpuno pomračenje nastaje kada se ceo Mesečev disk sakrije u Zemljinoj senci i poprimi crvenkastu nijansu, zbog čega se često naziva i „krvavi Mesec“. Kod delimičnog pomračenja, samo deo Meseca ulazi u senku, dok je ostatak osvetljen. Tu je i penumbralno pomračenje, najblaži oblik, kada Mesec prolazi kroz polusenku i njegova svetlost samo blago slabi, pa je promenu teško uočiti.
Sa naučne tačke gledišta, ovakvi događaji nemaju nikakav fizički uticaj na ljude. Mesec, u tim trenucima, jednostavno prolazi kroz senku naše planete. Ne javljaju se nikakvi novi kosmički talasi, zračenja ili sile koje bi mogle da utiču na ljudsko zdravlje ili psihu. Zato naučnici tvrde da je pomračenje pre svega vizuelno zadivljujući prizor i prilika da se podsetimo na veličanstvenu igru nebeskih tela.
Međutim, iako nauka jasno govori da pomračenja ne utiču direktno na čoveka, mnogi ljudi širom sveta priznaju da tih dana osećaju pojačane emocije. Nekima se javlja nesanica, drugima nervoza ili anksioznost, dok pojedinci tvrde da osećaju posebnu povezanost sa svemirom. Stručnjaci iz NASA-e objašnjavaju da su takve reakcije rezultat simboličkog doživljaja, a ne fizičkog efekta. Kada ljudi znaju da se dešava nešto retko i neobično, njihova očekivanja i psihološka sugestija mogu pojačati osećaj napetosti ili uzbuđenja. To je zapravo primer samohipnoze – verovanje u uticaj samog događaja stvara emocionalnu reakciju, iako ona nema stvarne spoljašnje uzroke.
- Sasvim drugačije tumačenje nude astrolozi. U njihovom sistemu pomračenja Meseca zauzimaju važno mesto. Vjeruje se da u tim trenucima dolazi do „otkrivanja skrivenog“ – emocije koje smo potiskivali izlaze na površinu, unutrašnji konflikti postaju izraženiji, a odnosi među ljudima ulaze u osetljiv period. Astrologija savetuje da tokom dana pomračenja ne treba donositi ishitrene odluke, jer osećanja mogu biti nejasna i preterano intenzivna. Umesto toga, preporučuje se introspektivnost, mir i izbegavanje sukoba.
Ovakva shvatanja, iako nisu potkrepljena dokazima, imaju dugu tradiciju. Ljudi su hiljadama godina pratili kretanja Meseca i Sunca, dajući im simbolična značenja i povezujući ih sa događajima u sopstvenom životu. Pomračenja su često smatrana predznakom promena, bilo ličnih, bilo društvenih. Danas, u savremenom dobu, nauka i dalje stoji na stanovištu da su to isključivo astronomski fenomeni, ali i sama priznaje da simbolična snaga ovih događaja ima veliki psihološki uticaj.
Na kraju, može se reći da su pomračenja Meseca most između astronomije i ljudske duše. Sa jedne strane, oni su rezultat precizne nebeske mehanike, potpuno predvidivi i razumljivi. Sa druge, oni u ljudima bude osećaj uzvišenog i mističnog, podsećaju nas na prolaznost i snagu prirode, ali i na sopstvenu povezanost sa univerzumom. Dok jedni uživaju u njima kao u prirodnoj predstavi, drugi ih doživljavaju kao poziv da zastanu, oslušnu sebe i promisle o onome što nose u srcu.
Bilo da im prilazimo kao naučnici ili kao sanjari, jedno je sigurno – pomračenja Meseca ostaju retki trenuci u kojima se ceo svet okreće ka istom prizoru na nebu, osećajući istovremeno strahopoštovanje i divljenje prema kosmosu.
